СТАРЕ ЛЕГЕНДЕ ПЛАШЕ И ДАНАС Погледајте најуклетија места у Србији ТАМО ГДЕ НЕКИ ЖЕЉНО ИСТРАЖУЈУ, ДРУГИ НЕ БИ КРОЧИЛИ НИ ЗА ЖИВУ ГЛАВУ (ВИДЕО)

Можда сте већ били на овим местима у Србији за која се сматра да су уклета, а свако од њих прати необична легенда.

Последње две године су донеле и нешто добро, натерале су нас да обратимо пању на све прелепе пределе наше земље и схватимо зашто се сматра лепотицом на Балкану. Србија је заиста препуна зелених оаза и историјских знаменитости, као предивне архитектуре. 

Осим предивних планина, места за одмор, историјских локалитета, чистих вода, дивљих и уређених плажа, могуће је посетити и нека мало другачија места. 

Мистичност и надреално, легенде и приче су нешто што привлачи пажњу многих људи, а управо и таква места постоје у Србији. С једне стране има и оних сујеверних, са друге оних који обожавају да слушају легенде и митове који се везују за одређена места, а наша држава обилује таквим одредиштима.

1. Тројанов град на планини Цер 

Тројанов град је тврђава на планини Цер која се приписује митском бићу цару Тројану, инспирисаном легендама о римском цару Трајану.

Према легендама, цар Тројан је сваке ноћи, из своје тврђаве, чије се развалине и данас могу видети на планини Цер код Шапца, прелазио реку Саву и у Срему отимао девојке. Једна од познатих легенди шабачког краја каже да му је омиљено свратиште било једно село код оближње баре Засавице, а побеђен је захвљајући довитљивости, особини која је на цени како у Мачви, тако и у Срему. 

Он се једино плашио сунчевих зрака који га могу спржити и нанети му веће повреде. Сматра се да овде не би смеле жене да шетају ноћу. 

Друга страна легенде 

У другој варијанти, цар Тројан је био и добар и лош. Наиме, овај демон био је способан да воли, али његов начин да придобије нечију љубав био је погрешан. 

Према том предању, цар Тројан се заљубио у церску вилу, којој је сва моћ била садржана у коси и у плашту. Пошто га вила није желела, на превару јој је узео плашт и приморао је да остане поред њега. Она му је родила пет кћери: Соку, Косану, Виду, Ковиљку. Ипак, осветила му се и због украденог плашта и проклела га да пету кћер никада не пронађе, нити јој сазна име. 

2. Мртвачки мост на Старој планини

Мртвачки мост је мост који се налази непосредно испод састава Топлодолске реке и Височице између села Темска и Топли До. Испод моста тече река Темштица. Налази се на око 500 метара надморске висине, а поред старог моста је изграђен нови 1933. године. 

Данас се поред Мртвачког моста налази и спомен обележје на месту одигравања битке у Другом светском рату. 

Постоји прича међу локалним становништвом да се на овом месту одиграла битка хајдука и Турака. У том боју је наводно учествовао хајдук Стојан Стефановић Дубанћа из села Ореовица 

Једна верзија приче говори да је он на Мртвачком мосту сачекао спахију Хусеина који је носио харач од 20.000 гроша. Турци су се одмарали у непосредној близини моста, а хајдуци су их напали. У том сукобу је погинуо спахија Хусеин. Од тада се овај мост назива Мртвачки мост. У другој верзији приче, у овом сукобу са Турцима познати хајдук Станко гине. 

Најјезивија легенда каже да када падне ноћ, на том мосту се чују крици турских насилника који су на том месту клали и обљубљивали Српкиње. Како данас тврде мештани, одатле се чује и како вриште душе несрећних жена. 

3. Чудовиште из Борског језера 

Чудовиште из Борског језера је криптид који наводно живи у Борском језеру. Често га називају ''српско чудовиште из Лох Неса''. 

Када падне ноћ, на овом језеру се појављује сенка без конкретног облика, али са крилима и коњском главом која излази из воде и застрашује људе. Ово мистично чудовиште или авет чак плаши и оне који би стоку одвели на испашу. Како кажу људи који ту доводе животиње, дешавало се да оне мистериозно нестану, а све преписују томе да их је српски Лох Нес прогутао.

Познато је да једина српска реч која води порекло из спрског језика, а користи се у целом свету јесте вампир. Повод за то је и српски вампир Сава Савановић. 

На путу ка Бајиној Башти, у селу Зарожје, налази се прастара воденица Саве Савановића. Према речима мештана, Сава се последњи пут указао пре педесетак година, али и даље стоји бојазан од уласка на његову воденицу, где је наводно убија млинаре. 

Како се наводи, ни најхрабрији овуда не пролазе без белог лука и глоговог коца, најубојитијег оружја за вампире. Ноћу се ни они не усуђују. 

По први пут се за овог криптида чуло током 1980-их година кад су се наводно двојица младића сусрела са овим бићем док су се купали у језеру. 

Један од главних разлога који оповргава постојање овог бића је то што је Борско језеро настало вештачким путем 1959. године, подизањем бране и акомулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке. Такође, у периоду пре пре постављања бране се није десио ниједан случај сусрета са овим бићем. 

Могуће објашњење за наводне сусрете са овим бићем је то да се ради о виђању већи примерака сомова и штука који бораве у овој акумулацији.  

Ко је био Сава Савановић? 

Сава Савановић је лик из приче Милована Глишића "После деведесет година" у коме је он представљен као вампир по легенди која се прича у овом крају. 

По тој легенди, верује се да је сељак Сава Савановић из тог краја после своје смрти живео у старој воденици у селу Зарожје. Легенда говори да је као "вампир" убијао и пио крв људи који би дошли да мељу жито. Када би људи долазили на воденицу он би им исисао крв и убио би их. 

Осим у причи Милована Глишића, Сава Савановић спомиње се и у српском хорор филму "Лептирица" из 1973. године, који је инспирисан Глишићевом причом, као и у књизи "Страх и његов слуга" Мирјане Новаковић.

(Alo.rs)