ИЗЛОЖБЕНО-СЦЕНСКИ ПРОЈЕКАТ КОЈИ ЈЕ ОБЛИКОВАО ПУТ НОВОГ САДА КА УНЕСКО ТИТУЛИ Тишма Павиљон – ода књижевности и идентитету града
Калеидоскоп културе у Новом Саду, манифестација која спаја различите уметничке изразе у јединствену целину, донео је многе пројекте који су утицали на то да град постане УНЕСКО креативни град у области медијских уметности.
Један од најзначајнијих међу њима био је Тишма Павиљон, одржан 2024. године, догађај који је књижевност представио на потпуно нов начин – кроз новомедијске формате, интерактивне изложбе и сценска остварења која превазилазе класичне форме интерпретације.
Овај павиљон био је замишљен као отворени музеј књижевности, посвећен једном од најзначајнијих новосадских писаца, Александру Тишми. Његово богато и комплексно стваралаштво преточено је у низ иновативних уметничких садржаја који су преводили књижевну реч у визуелни, сценски и мултимедијални доживљај. Тиме је Нови Сад показао да је способан да традицију и књижевну баштину уклопи у савремене уметничке токове, што је био кључни елемент његове УНЕСКО кандидатуре.
Новомедијски језик уметности
У оквиру Тишма Павиљона реализоване су изложбе које нису само документовале живот и дело писца, већ су их интерпретирале кроз интерактивне и мултимедијалне поставке. Изложба „Употреба човека“ користила је дигиталне и сценске технике како би публици пренела сложене слојеве Тишминог романа – од предратног мира, преко разарања и логора, до послератне трансформације. Уметничко искуство било је осмишљено тако да публика не буде само посматрач, већ и активни учесник у процесу доживљаја.
Фактографска изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ додатно је проширила наратив, ослањајући се на визуелне и дигиталне елементе да би живот и стваралаштво писца приближила савременом посетиоцу. Новомедијски приступ омогућио је да се Тишмина дела ишчитавају у контексту колективне меморије града, што је додатно нагласило универзалност његових тема.
Дела преточена у позоришне и плесне представе
Тишма Павиљон није стао на нивоу изложби. Књижевна дела преточена су у позоришне и плесне представе са снажним визуелним идентитетом. У питању нису биле традиционалне инсценације, већ хибридни формати који су спајали књижевност, сценски израз и мултимедијалну технологију. Оваква естетика ставила је Нови Сад раме уз раме са светским праксама у којима се уметност више не посматра кроз жанровске границе, већ као целовит мултимедијални доживљај.
Кроз Тишма Павиљон, Нови Сад је демонстрирао оно што је срж његове кандидатуре за УНЕСКО мрежу креативних градова – способност да споји традицију и иновацију, локални идентитет и глобалне токове, књижевност и нове технологије. Овај пројекат доказао је да Нови Сад поседује уметничку и организациону снагу да књижевност представи као поље медијских уметности, чиме је дао велики допринос стицању престижне титуле УНЕСКО креативног града у области медијских уметности. Тишма Павиљон остаје пример како се дело једног писца може преточити у мултимедијални догађај који надилази време, простор и класичне форме, а истовремено гради идентитет града и отвара му врата ка светској сцени. Такође, он представља и увертиру за сталну поставку која је планирана да се уради у част овом великом писцу.