"НИЈЕ КРИВА РУСИЈА" Шокантна изјава Ангеле Меркел о рату у Украјини
Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел окривила је Пољску и балтичке државе за руску инвазију на Украјину.
Меркел, која је водила Немачку од 2005-2021, изнела је ову експлозивну тврдњу у интервјуу за мађарски медиј “Партизан”. Рекла је да криви Пољску и балтичке државе за прекид дипломатских односа између Русије и Европске уније, што је, по њеним речима, довело до инвазије само неколико месеци касније, преноси “Дејли мејл”.
Према Мерколовој је пољско одбијање да подржи Минске споразуме – кључни пар међународних договора између Русије и ЕУ – охрабрило руског председника Владимира Путина да изврши инвазију на Украјину 2022.
Након отцепљења Доњецка и Луганска, два украјинска региона која су се одвојила од земље и постала оно што Русија назива својим републикама, представници две земље и Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) потписали су први Мински споразум у септембру 2014.
Овај споразум је имао за циљ успостављање прекида ватре између Русије, Украјине, Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР).
Меркел је тврдила да је први Мински споразум „донео смирење“ између 2015-2021. и да је Украјини, која је била поражена од Русије током летње контраофанзиве 2015. којом је покушала да поврати своју територију, дао време да „прикупи снагу“ и „постане другачија земља“.
Сукоби четири месеца након потписивања споразума
Ипак, почетни споразум изгледа да није имао већег утицаја на Путина нити на његове савезнике у Доњецку и Луганску.
Већ у јануару 2015, само четири месеца након потписивања првог Минског споразума, Русија и ДНР су ушле у жестоку битку са украјинским снагама, упркос томе што су интереси Кремља већ били задовољени.
Следећег месеца потписан је други Мински споразум, Мински II, који такође није спречио даље борбе. Између 2015-2021. руске снаге су, кршећи споразум о прекиду ватре, убиле или раниле више од 5.000 украјинских војника, наводи “Дејли мејл”.
Међутим, Меркел је рекла да је тек 2021. “осетила да Путин више не схвата Мински споразум озбиљно”.
- Зато сам желела нови формат у којем бисмо могли да разговарамо директно с Путином као Европска унија. Неки то нису подржавали. То су пре свега биле балтичке државе, али и Пољска је била против - рекла је она.
Додала је да су се те четири земље „плашиле“ да „нећемо имати заједничку политику према Русији“.