(ВИДЕО) ИЗАБРАЛА СТРАСТ УМЕСТО УДОБНОСТИ ГРАДСКОГ ЖИВОТА Богларка Сакал пронашла свој мир у шуми ГЉИВЕ СУ ЊЕНА ОПСЕСИЈА
Док многи млади људи напуштају села у потрази за бољим животом у градовима, Богларка Сакал одлучила је да уради управо супротно.
Ова 35-годишња новинарка и фотографкиња, која је студирала историју и медије у Будимпешти, вратила се у своје родно Ново Орахово, недалеко од Бачке Тополе, где се данас бави оним што је одувек волела – изучавањем природе и света гљива.
"Још док сам студирала на факултету, сазнала сам да могу да учим и микологију. Интересовале су ме гљиве, па сам почела и то да изучавам", прича Богларка, чији је повратак у село био део плана још од тренутка када је отишла на студије.
Стручност уместо импровизације
Богларка објашњава да берба гљива треба да се планира.
"Када дођем у шуму, одмах погледам да ли су изашле гљиве и какве су. Прво, погледам какву боју имају одозго и одоздо. Да ли су старе или још јестиве", објашњава она.
Мирис је, како истиче, један од најважнијих показатеља.
"Веома је важно какав мирис имају. Ако је непријатан, значи да је гљива стара и не ваља."
Опасност која вреба
На питање како разликовати јестиве од отровних гљива, Богларкина порука је јасна и недвосмислена.
"Никад не беремо гљиве када их не познајемо – баш сто посто. Постоје сличне гљиве од којих можемо да умремо, а личе на једну фину гљиву."
Њен савет је категоричан: ако нисте сигурни, боље купите гљиве у продавници него да ризикујете.
Свака гљива има своју улогу у екосистему, наглашава Богларка, па их зато не треба насумично брати. У шуми крај њене куће показала нам је фасцинантне примерке који расту директно из дрвета, природна појава која сведочи о комплексности овог организма.
"Могу да је скувам и да ми буде део неког здравог оброка", каже Богларка, држећи свеж примерак спреман за кухињу.
Од пеницилина до хлеба
Гљиве, осим што могу бити укусан оброк, незаменљиве су у мноштву области савременог живота. Захваљујући њима имамо антибиотике попут пеницилина који је спасао милионе живота. Без квасаца, који су такође гљиве, не бисмо имали хлеб, пиво, вино ни сир.
У медицини се користе за производњу лекова за снижавање холестерола, а неке врсте показују антитуморска својства. У природи разграђују органску материју и враћају хранљиве материје у земљиште, док микориза – симбиотски однос гљива и корена биљака – омогућава здравље читавих шума. Научници их користе у генетским истраживањима, а индустрија у производњи ензима и биогорива.
Богларкина прича је прича о храбрости да се следи сопствена страст, чак и када то значи напуштање удобности градског живота. У шумама око Новог Орахова она није пронашла само гљиве – пронашла је и свој мир.