Млађи мушкарци под ризиком! КАРЦИНОМ ТЕСТИСА је опасна болест која све више погађа младе СИМПТОМИ које не смете игнорисати

Истакао је да су лекари веома оптимистични у погледу потпуног опоравка двадесетогодишњег спортисте.

Топић је 6. октобра био оперисан због проблема са тестисима, али до изјаве менаџера Сема Престија није било познато да је реч о малигном обољењу.

Шта је рак тестиса

Према подацима Америчког удружења за борбу против рака, тестикуларни карцином настаје када се нормалне ћелије тестиса почну неконтролисано умножавати. Тестиси се састоје од више типова ћелија, од којих свака може да развије различите врсте тумора, па је за успешно лечење пресудно тачно утврдити који тип ћелија је захваћен. Тип рака лекари одређују микроскопским прегледом узорка ткива.

Тумори герминативних ћелија

Више од 90% карцинома тестиса потиче из тзв. герминативних ћелија, које су задужене за стварање сперматозоида. Постоје две основне врсте – семиноми и несеминоми. Ове форме се јављају приближно једнако често, а многи тумори садрже комбинацију обе врсте ћелија, па се у таквим случајевима третирају као несеминоми, будући да имају сличан ток раста и ширења.

Карцином in situ (CIS)

Рак који потиче из герминативних ћелија често почиње као неинвазивни облик познат као карцином ин ситу (ЦИС) или интратубуларна неоплазија герминативних ћелија. Код ЦИС-а, ћелије изгледају ненормално, али се још увек нису прошириле ван семеноводних цевчица. У овој фази обично не изазива никакве симптоме нити ствара квржице које би могле бити опипљиве, па се најчешће открива случајно – током биопсије спроведене из других разлога, попут испитивања неплодности.

Стручњаци се разликују у мишљењу о најбољем приступу лечењу ЦИС-а. Будући да он не мора увек да пређе у инвазивни рак, многи лекари у САД сматрају да је пажљиво праћење најбоља опција. Када ЦИС постане инвазиван, ћелије рака се шире ван семеноводних цевчица у околно ткиво, а затим лимфом или крвотоком и до других органа.

Стромални тумори

Тумори могу настати и у потпорном и хормонски активном ткиву тестиса, познатом као строма. Ови тумори, названи гонадални стромални, ређи су и чине мање од 5% тумора код одраслих, али до 20% код деце. Најпознатије врсте су тумори Леyдигових и Сертолијевих ћелија.

Секундарни тумори тестиса

Понекад се рак који започне у другом органу може проширити на тестисе – тада говоримо о секундарним туморима тестиса. То нису примарни тумори овог органа и лече се према месту где су првобитно настали. Најчешћи секундарни облик је лимфом тестиса, који се обично јавља код мушкараца старијих од 50 година.

Лечење лимфома обично подразумева хируршко уклањање тестиса, уз зрачење и хемотерапију. Код дечака оболелих од акутне леукемије, ћелије рака понекад такође могу формирати тумор у тестису, па је поред хемотерапије често потребно и зрачење или операција.

Рак простате, плућа, бубрега, коже и других органа такође се може метастатски проширити на тестисе. У тим случајевима прогноза је обично неповољнија, јер болест често већ захвата више органа, а лечење зависи од примарног извора тумора.