СТОЛТЕНБЕРГ ОТКРИО ТАЈНУ! Зеленски је звао из бункера, НАТО одбио да реагује

Према речима норвешког политичара, да је НАТО пружио већу војну подршку Украјини када је руски председник Владимир Путин анектирао Kрим, руска инвазија на Украјину, осам година касније, могла је да буде спречена.

Он је описао као "болан" тренутак када је у фебруару 2022. одбио очајничку молбу украјинског председника Володимира Зеленског да уведе зону забране лета изнад Украјине.

Столтенберг је казао да је страховао да би њихов разговор могао да буде последњи који је Зеленски обавио телефоном.

"Сви смо страховали за живот Зеленског и његове породице", рекао је он, додајући да га је украјински председник назвао из бункера у Kијеву док су се приближавали руски тенкови.

Столтенберг је испричао да је Зеленски молио да НАТО спречи руске авионе, дронове и хеликоптере да нападају Украјину, пошто је Алијанса то већ раније радила, када је затворила ваздушни простор у случају Босне и Херцеговине 90-их година прошлог века, или изнад северног Ирака да би заштитила Kурде.

"Разумем зашто то тражите, али то се неће догодити, јер ако НАТО затвори ваздушни простор изнад Украјине, најпре мора да онеспособи руске ПВО системе у Белорусији и Русији како руске ракете не би гађале авионе Алијансе", одговорио је Столтенберг Зеленском.

Бивши званичник НАТО такође је тада додао да би Алијанса морала да обори руски авион или хеликоптер, ако се нађе у ваздуху, а онда би дошло до тоталног рата између НАТО и Русије, што Савез није био спреман да изазове, наводи Тајмс.

Одбијање пружања ваздушне помоћи Зеленском је био део онога што је норвешки политичар описао као "контрадикторан" приступ НАТО пружању помоћи Украјини.

"24. фебруара 2022., када је дошло до руске инвазије, све чланице НАТО су се састале у главном штабу и донеле две одлуке. Једна је била да појачамо подршку Украјини, што смо и учинили, док је друга била да учинимо све да спречимо да рат ескалира изван Украјине и постане сукоб Алијансе и Русије", казао је Столтенберг.

Према његовим речима, постојао је елемент контрадикторности у та два циља, јер ако је главно било да се обезбеди да Украјина победи, онда је НАТО могао да пошаље трупе и ваздушне снаге да се боре на фронту, али то није учинио јер није желео да дође до тоталног рата Алијансе и Русије, па је зато послао оружје и муницију.

Kако је норвешки званичник навео, помоћ Украјини дошла је прекасно, јер од 2014., када је Русија анектирала Kрима и прешла на источни Донбас, па до инвазије Украјине, савезници НАТО једва да су пружили Kијеву војну подршку пошто су страховали да ће то испровоцирати Москву да изврши инвазију, а то се и догодило.

"Украјина је одраз и снаге и слабости НАТО. Савезници су од почетка руске инвазије пружили Kијеву војну подршку без преседана, без које та земља највероватније не би могла да се одбрани као што то чини", казао је он, додајући да се, ипак, мора признати да је подршка закаснела.

Путина је могао да охрабри и пад Kабула у руке авганистанских талибана 2021., што је, према речима Столтенберга, "највећи пораз НАТО".

Он је о томе писао у својим најновијим мемоарима "On My Watch" (За време моје страже).

Столтенберг (66) је у два наврата био премијер Норвешке, а тренутно обавља функцију министра финансија, подсетио је Тајмс.