IN MEMORIAM: Лик и дело Драгољуба Ђорђевића неће избледети у времену (1938–2025)
Оловно небо над војвођанском равницом, магла не попушта и добија битку са сунцем, док вест о одласку Драгољуба Ђорђевића са животне стазе, као окове тешким чини суморни јесењи дан.
Нема ко у фудбалским круговима није чуо за Доцу, пленио је младалачком енергијом, чак и у деветој деценији активно обављао функцију секретара.
Рођен је августа 1938. године у селу Сувојница, недалеко од Сурдулице. Радник је био једини клуб у његовој играчкој каријери, јер се брзо запослио у струци, па више није имао времена за тренинге. Школовао се за физиотерапеута, а посао га је из родног краја одвео у Војводину.
Радни однос је засновао 1961. године у Институту у Сремској Каменици. После стажа у Фрушкогорцу и новосадској Славији, отворио је ново поглавље. ТСК је представљао део његове свакодневице минулих 25 година. У клубу је најпре обављао улогу физиотерапеута, касније и функцију секретара.
Чак и када су године почеле да чине своје, није посустајао, долазио је на утакмице, ишао на конференције клубова. Оставио је дубок и неизбрисив траг, његов лик и дело неће избледети у времену.