ТРУПЕ ВОЈВОДЕ ПЕТРА БОЈОВИЋА НА ДАНАШЊИ ДАН ОСЛОБОДИЛЕ СУ ЗРЕЊАНИН Власт у граду предата без борбе

Без иједног испаљеног метка и проливања крви, на данашњи дан, 17. новембар 1918. године град Зрењанин, тадашњи Велики Бечкерек, ослобођен је у Првом светском рату.

Прва армија војводе Петра Бојовића, Гвоздени пук “Књаз Михајло” и Пешадијска бригада пуковника Драгутина Ристића – “Бригадира” ушли су у Велики Берчек и донели смену власти и смену држава на овим просторима.

Власт у самом граду је предата без борбе, а пуковник Ристић је дао обећање да ће да заштити целокупно становништво које прихвата нову власт – без обзира на верску и националну опредељеност. Тада је власт предата Српском народном већу, које је основано раније 31. октобра, чији је задатак био да се припреми за долазак српске ослободилачке војске, али и да се становништво припреми за велике промене, јер је тада окончање рата било изгледно.

Учествовао је, као питомац Артиљеријске школе, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а 1885. истакао се храброшћу у српско-бугарском рату у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Цариброда и Пирота.

Као начелник Штаба Прве армије у Првом балканском рату, допринео је победама над Османлијама у Кумановској и Битољској бици.

У Другом балканском рату пробио је на Рајчанском риду бугарске положаје, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата.

У Првом светском рату командује Првом армијом. Најтеже му је било 1915, када се српска војска, под притиском вишеструко надмоћнијих непријатеља Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, повлачила на Косово.

Са много слабијим снагама спречио је Бугаре у пробоју према Косову и тиме олакшао српској војсци и избеглицама да се повуку на Јадран. Организовао је и пребацивање војске на Крф и у Бизерту.

На Солунском фронту средином 1916. покреће офанзиву, којом су ослобођени Кајмакчалан и Битољ. На челу Прве армије 1. новембра 1918. године победнички је ујахао у Београд и тако постао симбол његовог ослобођења.

Његова армија потом је ослободила и Зрењанин.

Када је 20. октобра 1944. Београд ослобођен и други пут, доживео је трагичну судбину...

Храбри борац Петар Бојовић живот окончао у наредном светском рату, али не у боју - имао је 87 година када су га партизани брутално претукли звог чега је и преминуо.

"Мој живот, то су наши ратови...", рекао је већ у дубокој старости човек који је служио у војсци 46 година. Генерал Петар Бојовић учествовао је у шест ратова: два Српско-турска 1876. и 1877-78. године, затим у Српско-бугарском 1885, потом у Првом и Другом балканском рату 1912. и 1913. године и најзад у Првом светском рату 1914-1918. године и завредео епитет, једнако важан колико и 41 одликовање које је носио на грудима, "једног од најзнаменитијих српских војних стратега и команданата", писао је раније "Недељник".