ОВАЈ "БЕЗАЗЛЕНИ" СИМПТОМ МОЖЕ ДА УКАЖЕ НА РИЗИК ОД СМРТИ Први знак који МНОГИ ИГНОРИШУ
Научници већ неко време покушавају да открију због чега одређени људи живе краће, и зашто тело понекад шаље упозорења на најтиши могући начин. Ново истраживање скренуло је пажњу на наизглед ситницу коју многи игноришу, а која може бити изузетно важна и први симптом опасности.
Реч је о губитку чула укуса. И то не повременом, него оном који се јавља постепено и најпре се примети током јела.
Kако тело шаље први симптом
У студији је праћено више од седам хиљада људи старијих од четрдесет година. Научници су их пратили неколико година и упоређивали стање њиховог чула укуса са здравственим исходима. Резултат је био изненађујуће јасан. Особе којима је ослабило чуло укуса имале су знатно већи ризик од преране смрти у поређењу са особама код којих укуси нису нестајали. Жене су биле посебно угрожене, а највећи ризик примећен је код оних које су губиле осећај за горко и кисело.
Први симптом буде неприметан, али значајан.
Најпре се примете ситне промене током оброка. Храна ођедном нема укус. Потребно вам је више соли, више зачина, више шећера. Ништа није довољно јако ни довољно изражено. Људи то олако припишу умору, синусима или годинама, али управо те суптилне промене постану први знак да нешто није у реду.
Проблем је што тело тада почиње да тражи све веће количине састојака који му заправо штете. Они који више не осећају слано, почињу да пресоле сваки оброк, што подиже крвни притисак. Они који слабије осећају слатко, посежу за више шећера, вештачких заслађивача и индустријских производа који повећавају ризик од дијабетеса и гојазности. Организам искривљује приоритете и узима оно што му је најдоступније, а не оно што му је потребно.
Зашто се губитак укуса не сме игнорисати
Истраживачи наводе да разлози за губитак укуса могу бити различити. Инфекције, синуси, алергије, пушење, повреде главе, па чак и одређени лекови. Али оно што посебно забрињава јесте да се овај симптом често јавља самостално. Дакле, не мора бити праћен губитком мириса или другим здравственим тегобама. Може се појавити као једини знак да се у организму дешава нешто што треба истражити.
У периоду посматрања преминуло је више од хиљаду учесника. Иако сами аутори истичу да студија има ограничења, порука је јасна. Ако приметите да вам се укус мења, да вам храна више не прија, да вам је све "бљутаво" или да стално повећавате јачину укуса, немојте то занемарити. Тело често шапуће пре него што почне да виче, а управо овакви суптилни сигнали могу да дају прилику да се проблем открије на време.
Губитак укуса није само непријатност нити ситница која пролази сама од себе. Може бити упозорење које не треба потценити. Уколико приметите да не осећате укус као раније и да се то стање не враћа у нормалу, време је да разговарате са лекаром и предузмете корак који може да направи велику разлику.