АРХИВСКО БЛАГО ИЗ ДОБА ЕЛИБЕРТАЦИЈЕ Депутирци писали из Беча; Прикупљено све о проглашењу Сомбора за слободни краљевски град

Преданим радом овдашњег хроничара, Милана Степановића, осванула је нова збирка сачуваних докумената о подвигу српских и буњевачких граничара да од Марије Терезије добију повељу 1749. године. 

Књига „Сомборска писма из Беча“  Милана Степановића представљена је у уторак на сцени Студија 99  Народног позоришта. Књига представља сведочанство о борби за елибертацију Сомбора  и дипломатским напорима сомборских изасланика на царском двору у Бечу у циљу стицања привилегија. У збирци су писма Мартина Парчетића, Атанасија Стојшића, Михајла Бокеровића, Стипана Каралића и других сомборских депутираца, (чланова депутације). Њихова мисија је, према Степановићевим речима, била изузетно тешка, јер је требало доказати да су Сомборци својим дуготрајним ратовањем заслужили посебан статус слободног и краљевског града, највиши облик урбаног уређења у оквиру хабзбуршке монархије.

- Елибертација из 1749. године означила је прекретницу у историји града - истакао је Милан Степановић и додао да је у некадашњој архиви магистрата, а данас у фонду Историјског архива у Сомбору, сачувано 31 писмо које је непосредно везано за подухват из периода елибертације. 

Снежана Симин, председница сомборског Удружења за заштиту историјског градског језгра „Венац”, рекла је на промоцији да „Сомборска писма из Беча“ представљају драгоцена искуства дипломатске историје нашег града, али и целокупне дипломатске историје наше земље, јер је успех ове иницијативе у корену свих других иницијатива које су на крају довеле до елибертације нашег народа и његовог присаједињења матици.

- Наши преци су ту борбу разумели као слободу за неометан цивилизацијски напредак - рекла је Снежана Симин о књизи коју су заједнички објавили Удружење грађана „ Норма“ и Историјски архив Сомбор.