Сафари на Вучића

После кампање дехуманизације која се дуже од деценије спроводи над српским председником, види се непогрешиво прецизна синхронизација и координација ових медијских напада – баш у тренуцима када су највише потребни јединство и стабилност српског друштва. Сетимо се када је Мариника Тепић пре два месеца, када је покушај обојене револуције ушао у насилну фазу, рекла да је Вучић вођа нарко-картела који на пакете са дрогом лепи своју слику. Када се сутрадан показало да је на сликама колумбијски председник Густаво Петро, извињења није било. Као ни за лажи о Јовањици, марихуани из Моровића, звучном топу, ни за стотине других. Само се пређе на нову измишљотину којом покријете претходну.
 

Један од последњих у низу бескрајних таласа теледириговане мржње потиче од хрватског „новинара-истраживача” Домагоја Маргетића, некадашњег вође Хрватске младежи, а затим оснивача Странке хрватских бранитеља. То је човек који је прошле године измислио да Вучићева ћерка живи у приватној вили у Берлину, а истина је била да је она, док је боравила на студијама, делила собу са још три колегинице. Исти „истраживач” упоредио је прошле године обележавање Дана сећања на злочиначку акцију „Олуја” у Лозници – са Хитлеровим митингом у Нирнбергу 1937. године. Срби из Хрватске су, по њему, као следбеници нациста, ваљда извршили етничко чишћење и геноцид над самима собом. То довољно сведочи о степену лажи и мржње који Маргетић шири, познат по аферама, измишљотинама и теоријама завере којима је бацао љагу на српску државу и војску у последње три деценије. А Хитлерове злочиначке слуге на Балкану зна се ко су били. Нису Срби сигурно. Питајте Маргетића.
 

Сада има нову теорију – Вучић је у Сарајеву, у време када још није био ни политички ангажован, учествовао и организовао „сафарије на људе”, односно пуцање из снајпера по муслиманским цивилима, зарад забаве и новца од страних „туриста”. У својим безумним тврдњама Маргетић иде толико далеко да чак тврди да је Александар Вучић то наводно и признао у неком интервјуу, али и да је снимљен како са пушком шета по Јеврејском гробљу, одакле су се наводно вршиле ове ликвидације. Вучићу се на терет ставља и да је лично „убио дете у наручју мајке”!
 

Наравно, ниједног доказа за све ове бесмислене тврдње нема. Нити је Вучић икада снимљен са неком пушком изнад Сарајева, што је лаж која се годинама понавља, нити постоји веродостојно сведочење да је пуцао, а и сама тврдња о постојању некаквог „сафарија” никада није доказана, већ је коришћена само као средство антисрпске пропаганде. Исто се говорило и за руску војску на почетку рата у Украјини. Очито нема довољно маштовите инспирације, па се деценијама користи исти „копи–пејст” метод манипулације и гнусних оптужби. То све није спречило Маргетића да објави да је председника Вучића „пријавио канцеларији јавног тужиоца у Милану” за учешће у сафарију.
 

Неко би рекао да је то обична бесмислица, али се треба запитати – који је циљ свега тога? Српски народ има већ много горких искуства са подметачинама ове врсте, сетимо се само лажи око Рачка, Маркала, Улице Васе Мискина, Сребренице, силованих Албанки и муслиманки, концентрационих логора код Приједора, плана „Поткова” за истребљење албанског становништва на КиМ... Увек исти кругови, исти наручиоци и извршиоци. И циљ је увек био исти, да се Србија и њени лидери у међународним круговима представе као злочиначки, али и да се што више завадимо са народима који нас окружују. То је кључни елемент за дестабилизацију и подривање мира.
 

Тако је и са овом причом око „сафарија” – Вучић мора бити приказан као бездушни убица бошњачке деце. Да се међунационални склад у Србији, толико важан за свеукупну стабилност наше земље, заувек и трајно наруши. Да сваки Бошњак, ма колико волео своју земљу, буде трајно окренут од Београда, државе, Вучића. Да никоме од њих не падне на памет да иједан глас дају за актуелну власт – која је за бошњачке средине за 12 година учинила неупоредиво више него било која претходна за протеклих 60! Срби и Бошњаци не смеју да буду у добрим односима, по замислима ових сејача мржње. И то је само један од циљева дехуманизације председника.
 

Реч је, заправо, о потпуној замени теза. Једини сафари који се у овој земљи и региону води већ дуже од деценије јесте онај на Вучића. Прогоне добро плаћени хајкачи српског председника као звер, непослушног вука. Циљ је сломити његову вољу да брани државне интересе, слободарску политику војне неутралности и политичке независности. То су смртни политички греси на почетку 21. века. Јер ви увек морате да припадате некоме, да будете питома зверка у нечијем циркусу, да шените и скачете кроз обруче од ватре кад год вам се пуцне прстима. И да притом убеђујете свој народ да је то за њихово добро.
 

Вучић је одавно рекао да ћемо увек бити одговоран партнер свима, али да Србија ни у чијем циркусу неће учествовати. И да могу једино да га убију. То управо и чине, са по најмање 100 рафалних медијских написа против њега дневно у хрватским и осталим медијима у окружењу. Отровне стреле по домаћим и луксембуршким медијима тешко је и пребројати. Да би у неком тренутку неко, опијен овим лажима, потегао пиштољ, нож или бомбу на председника. За „спас Србије”. Словачком премијеру Роберту Фицу, са три метка у стомаку на јавном скупу, добро је познат овај сценарио медијске демонизације. Кроз сличног топлог зеца, пре него што је убијен, прошао је и премијер Зоран Ђинђић – након што је први пут у животу питао зашто Србија „мора да заборави” на Косово и Метохију.
 

Не треба заборавити ни да је Маргетић недавно лансирао и лаж да је Вучић са хрватским генералима из „Олује” договорио продају НИС-а Хрватској, што је требало да изазове бес међу српским грађанима. Промакао му је „мали” детаљ: не припада НИС Вучићу, ни Србији, па да би га он некоме продавао, већ руској држави и одлука о томе доноси се у Кремљу. Да је све повезано, види се и из реакције на вест о томе да ће проблем око НИС-а ипак да буде решен на добро грађана Србије – и, наравно, без „добрих услуга” Хрвата. Лидер опозиционе партије Србија Центар, хрватски држављанин Здравко Понош, инсинуирао да би Арапи могли да купе НИС „нашим новцем”. Исто као што је „сигурно знао” да ће Вучић да уведе санкције Русима још у априлу 2022, одмах после председничких избора, па се то није десило већ скоро четири године. Није Понош питао за „наш новац” ни када је НИС продаван Русима, нити када је Маршалат продаван Американцима. Разуме се, испод цене. Вероватно не би питао ни сада, да је којим случајем предат „хрватским генералима из Олује”. Али „неће да може”. Зато ће сафари на Вучића и Србију да се настави и тога треба да будемо свесни, пише Политика.
 

Бојан Билбија