ОВО МНОГИМА ЖИВОТ КВАРИ Зашто нам цури из носа кад је хладно, ЕВО коме се то најчешће догађа
Чим температуре падну, већини људи слинави нос.
Зашто се то дешава објаснио је својевремено Дејвид Кинг, професор Универзитета у Квинсленду, у тексту за Конверзејшн.
Ево0 штс је наулчник написао: Између 50 и 90 одсто људи има слинав нос кад је хладно. То називамо „ринитис изазван хладноћом“ или „скијашки нос“. Чини се да људи са астмом, екцемом и поленском грозницом то чешће доживљавају.
Задатак носа је да загреје и овлажи ваздух који удишете како он не би иритирао ћелије када стигне до плућа. Приликом удисања ваздуха кроз нос на ниским температурама, ваздух у задњем делу носа обично има око 26 степени, али може достићи и 30. Такође, влажност ваздуха у задњем делу носа је обично око 100%, без обзира на то колико је хладан ваздух који удишемо.
Ово показује да је нос веома ефикасан у томе да осигура да ваздух који удишемо постане топао и влажан пре него што стигне до плућа.
Па, како он то ради? Хладан и сув ваздух стимулишу нерве унутар носа, који шаљу поруку путем нервних влакана до мозга. Мозак затим реагује на овај импулс повећањем дотока крви у нос, а ти проширени крвни судови загревају ваздух који пролази преко њих. Нос се подстиче на производњу више секрета путем слузних жлезда како би се обезбедила влажност за влажење тог ваздуха.
Хладан и сув ваздух такође стимулише ћелије вашег имуносистема (које се зову „мастоцити“) у носу. Ове ћелије покрећу производњу више течности у носу како би ваздух постао влажнији. Процењује се да дневно можете изгубити до 300-400 мл течности кроз нос док он обавља ову функцију.
Губитак топлоте и воде су уско повезани: загревање ваздуха у носним шупљинама значи да облога носне шупљине (слузокожа) постаје хладнија од унутрашње телесне температуре; истовремено, вода испарава (постаје пара) како би овлажила ваздух. Испаравање воде, које захтева велике количине топлоте, одузима топлоту носу, чинећи га на тај начин хладнијим.
Као одговор, доток крви у нос се додатно повећава, јер задатак загревања удахнутог ваздуха има предност над губитком топлоте из носа (нормалан одговор тела на хладноћу је преусмеравање крви са површине ка дубљим судовима како би се смањио губитак топлоте са коже). Дакле, тешко је постићи равнотежу како би се остварила тачна количина губитка топлоте и влаге из носа.
Када је компензациони механизам мало превише активан, влага која премашује ону потребну за влажење овог хладног и сувог ваздуха ће капати из ноздрва. Мастоцити су обично осетљивији код људи са астмом и алергијама, а промене на крвним судовима реактивније код оних који су осетљиви на иритансе из околине и промене температуре. Тако да хладан ваздух може изазвати запушеност носа, па чак и кијање.
Третман за слинави нос, тј. цурење из носа на хладноћи се обично своди једноставно на ношење марамица. Иако је употреба антихолинергичких (блокирају нервне импулсе) и антиинфламаторних спрејева за нос, као што су атропин и ипратропијум, испробана са одређеним успехом.
