ЕВО КОЛИКО НОВОГОДИШЊИ ПАКЕТИЋИ ЗА ДЕЦУ МОГУ ДА ВРЕДЕ, А ДА НЕ БУДУ ОПОРЕЗОВАНИ Није сваки дар без државне интервенције

Порески саветник Милан Радошевић објашњава да ова пракса јесте предвиђена законима, али да се неопорезив третман може задржати само уз јасно прописане услове.

Он истиче да могућност даривања постоји на основу Закона о раду, који у члану 119 допушта послодавцима да обезбеде поклоне за Нову годину и Божић деци својих запослених.

„Ова погодност важи само за децу до 15 година старости, а додатно је ограничена прописаним неопорезивим износом. Према сада важећим правилима, а за све исплате до 31. јануара 2026. године, укупан износ неопорезивог поклона износи 14.077 динара по детету у току једне календарске године”, наводи наш саговорник.

Због тога послодавци морају да воде рачуна о кумулацији свих давања по детету током године. Ако је, рецимо, почетком 2025. године поводом Божића већ исплаћен поклон, па се крајем исте године планира још један новогодишњи пакетић, оба давања улазе у исти годишњи збир. Уколико се збир вредности попне изнад дозвољених 14.077 динара, послодавац је дужан да обрачуна и плати порез и доприносе јер даривање тада прелази у категорију зараде запосленог.

Као честе примере из праксе у којима се неопорезивост не може применити, Радошевић наводи ситуације у којима пакетић добија дете сарадника или пословног партнера, а не запослени, затим дете које је већ навршило 16 година, али и случајеве када се поклон додељује поводом неког другог догађаја, попут поласка у школу, што закон не препознаје као основ неопорезивог давања.

Ако се једном детету поклони 20.000 динара, или се у јануару и децембру исте године доделе два пакетића који у збиру прелазе неопорезиви лимит, услови нису испуњени, упркос томе што појединачни поклони не прелазе прописану вредност.

Када је реч о облику поклона он није ограничен. Фирме могу деци да поклоне новац, ваучере, поклон картице, играчке, слаткише и друге ствари.

Међутим, Милан Радошевић подсећа да Закон о раду не намеће обавезу послодавцима да уопште дарују децу запослених, нити дефинише минималну вредност поклона. Тиме даривање остаје ствар одлуке и финансијских могућности послодавца, уз једино ограничење које се односи на максималан неопорезив износ.

У пракси се неретко јавља дилема да ли дете чија су оба родитеља запослена у истој фирми има право на један или два пакетића. Према мишљењу Министарства рада и социјалне политике, изнетом у акту број 011-00-46/2010, такво дете има право на два поклона, јер оба родитеља појединачно остварују права из радног односа, па се сваком посебно признаје могућност даривања.

„Понекад је практичније да се задржи устаљени ритам даривања, на пример да се поклони понекад пребаце у јануар наредне године, како би се избегло пробијање годишњег лимита. Управо правилно планирање представља најбољи начин да деца добију пакетиће, а послодавци избегну непотребне пореске компликације”, закључује порески саветник Милан Радошевић.