СРПСКИ ЛОВЦИ ОЖИВЕЛИ ТРАДИЦИЈУ У МАЂАРСКОЈ Основано Удружење које чува идентитет и ловачку културу наших предака

Сам назив говори о томе да су се ловци српског порекла удружили како би у земљи наших северних комшија били повезанији, боље организовани, те дали посебан печат очувању културе народа из ког су потекли. 

- Идеја да оснујемо удружење родила се пре три године, након једног лепог лова и доброг расположења које је потом уследило - каже први председник Удружења, Димитрије Мито Сокић. 

Како каже, схватили су да би било лепо да срспка заједница у Мађарској буде боље повезана, да се међусобно посећују, да идуо заједно у ловове у иностранство, да су повезанији са Србијом...

- Почели смо да се распитујемо и добили савет да је најлакше да региструјемо удружење. На Светог Јевстатија, 4.октобра ове године, у манастиру Српски Ковин, одржали смо седницу иницијативног одбора, на којој је присуствовало 37 ловаца из Мађарске, и Милан Грба из Србије, из Петроварадина – рекао је Сокић.

Мање од месец и по касније, поменуто Удружење је заживело. За председника је изабран Мито Сокић, за потпредседника Слободан Алексов. Протагонисти овог удруживања желе да сачувају традицију и веру која им је, како кажу, одржала идентитет, те да традицију ловаца и својих предака оставе у аманет млађим поколењима. 

А Мађарска, иначе, важи за ловачку велесилу у европским и светским размерама. За то су заслужни лепи ловни терени идеални за јеленску и срнећу дивљач, те стручно и планско газдовање у споју са великом традицијом и ловном културом. Неке бројке говоре сасвим довољно: на листи од 10 најтрофејнијих срндаћа у Европи, половина је одстрељена у Мађарској.

На светској листи најјачих трофеја јелена, три су, међу првих 10, одстрељена у овој земљи, а међу првих 100 чак 53! Фантастичне резултате наше северне комшије постижу у одстрелу трофејнох јелена лопатара: на светској листи, међу првих 10, седам је „пало” у Мађарској, као и прва три, укључујући и актуелног светског рекордера из 2002. године, који је оцењен са 237,63 CIC поена. 

Мађарска има око осам милиона хектара ловне површине, а сама држава се простире на 9,3 милиона хектара. Право лова је повезано са правом поседа над пољопривредним земљиштем, а ловна основа обухвата планирани циклус од 20 година.

Закон детаљно регулише штете од дивљачи и на дивљачи. Дозвољени су и традиционални начини лова, попут лова соколовима, стреличарство, лов са мађарским хртовима и лов са ловачким пушкама набијачама.