СЕЋАЊЕ: Данас се навршава 30 година од смрти кошаркашке легенде Слободана "Пиве" Ивковића
Данас се навршава 30 година од када је српску кошарку напустио легендарни кошаркашки тренер Слободан "Пива" Ивковић.
Стручњак и човек чије име и даље одзвања кроз кошаркашке хале, кроз срца тренера и играча, и кроз сваку тренерску причу исписану посвећеношћу, визијом и љубављу према игри у нас.
Удружење кошаркашких тренера Србије (УКТС) у својој посвети истиче оно што сваки кошаркашки стручњак са ових простора добро зна: "Пива" Ивковић је био много више од изврсног тренера – примењени уметник у спорту, визионар са душом и преносилац знања са посебним осећајем за стварање правих играча и људи око себе.”
Управо због таквог ретког талента, Ивковић је са својим срчаним "Крсташима" – КК Раднички са Црвеног крста – стварао чуда и исписивао историју кроз нека од највећих изненађења на спортској сцени Југославије и Европе.
У сезони 1972/1973 Раднички осваја прву титулу првака Југославије испред бројних фаворизованих клубова једне од најјачих лига "старог континента". Године 1976. осваја Куп Југославије као потврду да шампионски успеси нису дошли случајно – а затим стиже и до полуфинала Купа европских шампиона.
Оно што је још важније од трофеја за трајни кошаркашки легат "Пиве" Ивковића је посвећеност признању и развоју тренерске струке.
Био је један од првих тренера са наших простора који се усавршавао у САД (код легендарног Џона Вудена), а већ 1972. један од утемељивача Удружења кошаркашких тренера Србије (УКТС).
Кроз ову јединствену институцију чија мисија је била континуирани раст, образовање, преношење знања без граница и вредности – зачета је и данас живи Пивина архитектонска спортска визија: тренер не сме бити само тактичар, већ и учитељ, педагог, вођа и стваралац играча, људи и колектива око себе.
Награда за животно дело "Слободан Пива Ивковић" – највише признање које је установило Удружење кошаркашких тренера Србије – до сада је понело деветнаест наших врхунских и светски признатих тренера.
Оно важни не само за симбол тренерске изврсности, већ и светионик вредности, етике и преданости којима је Пива нашу кошарку учинио посебном. Због тога и традиционални Меморијални турнир "Слободан Пива Ивковић" на његовом Црвеном крсту и данас окупља играче, тренере и ентузијасте у његову част.
Пива је стварао шампионе, али – и још важније – и тренере. Његов млађи брат, Душан "Дуда" Ивковић, често је говорио да је Пива био његов учитељ и узор, први који је у њему видео потенцијал и преносио му знање и поверење.
"Кошарка није само игра, већ и филозофија, заједница, позивање на раст и стварање", говорио је он – и та порука и данас одјекује кроз семинаре, тренерске клинике, стручне радне групе и едукаторе.
"Нека нас живо сећање на Пиву подсећа да је сваки тренинг прилика да изградимо нешто више — не само играча, већ човека. Његова легенда нам служи као светионик и инспирација: будућим тренерима, младим играчима, свима који свим срцем верују у кошарку као уметност и као посвећеност. У захвалност на свој подршци његовој породици – супрузи Бранки и ћеркама Слободанки и Катарини - слава му и хвала!", закључује ову емотивну посвету на тридесету годишњицу од одласка Слободана "Пиве" Ивковића Удружење кошаркашких тренера Србије.