ТРИБИНА УГ ВЕНАЦ И СРПСКОГ ОГРАНКА „ЕВРОПА НОСТРА“ Грађански активизам и очување баштине
СОМБОР: У јеку праве инвеститорске офанзиве на једну од најлепших улица сомборске вароши, Војвођанску познату и као Бајски сокак, током које уместо прелепих градских породичних кућа ничу стереотипне, ружне вишеспратнице, Удружење за заштиту историјског градског језгра „Венац“ организовало је у Сали Студија 99 овдашњег Народног позоришта трибину са темом „Вредност културног наслеђа за друштво“.
Трибини, која је изазвала велико интересовање Сомбораца, допринеле су и представнице српског огранка „Европа Ностра“, пан-европске Федерације за очување културног наслеђа.
Снежана Симин из удружења „Венац“ је, отварајући трибину, подсетила да је Сомбор пре три века изборио статус града.
- Да би Сомбор остао град, културна баштина је и даље један од кључних аргумената због чега смо дужни да је чувамо свим расположивим ресурсима за добробит будућих генерација, али и из дужног пијетета и захвалности према нашим прецима који су се за њега изборили у изузетном тешким околностима - рекла је Симин.
Генерална секретарка „Европа Ностра Србија” Весна Марјановић представила је рад те организације, док је председница ове међународне организације др Славица Вујовић нагласила да се ове године навршава 20 година од усвајања Оквирне конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа познатије као Фаро конвенција. Истиче да је тим документом први пут речено да људи имају право на наслеђе.
- Фаро конвенција је охрабрила људе да чувају и унапређују своје наслеђе и, заиста, није кључна реч очување, него коришћење и промоција. Ако ми томе не додамо додатну вредност, ако не увучемо у то културни туризам, креативне индустрије и тако даље, то ће остати само једна романтична прича – упозорила је председница организације „Европа Ностра Србија“.
О историјату грађанског организовања у Сомбору говорио је завичајни историчар и публициста Милан Степановић. Према његовим речима, грађанске иницијативе у Сомбору покретале су прве болнице, читаонице и друге културне институције и снажно утицале на естетику града.
- Највећи подухват Сомбораца у историји града представљао је резултат потпуно чисте, јасне грађанске иницијативе утемељене на широкој акцији за остварење заједничког интереса његових становника - навео је Степановић говорећи о борби за добијање статуса слободног и краљевског града започетој протестним збором пре тачно 280 година – рекао је Степановић подсећајући суграђане на 1749. годину када је Сомбор проглашен за слободни краљевски град, а у интеракцију са говорницима и публиком се укључила и представница Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који је надлежан за Сомбор.
- Колико постоји оних посвећених, односно жељних у очувању, исто толико постоји других, трећих и петих размишљања на која ми из институција морамо да обратимо пажњу и једнако све да чујемо - рекла је Јелена Филиповић, конзерватор саветник у ПЗЗЗСК и пожелела сомборским удружењима пуно успеха у њиховим активностима.
Меморандум о сарадњи
На крају трибине удружење „Венац” и организација „Европа Ностра” у Србији потписали су меморандум о сарадњи, документ којим се отвара простор за дугорочно партнерство засновано на европским стандардима, јавном интересу и активном учешћу грађана у заштити културног наслеђа. Сарадња обухвата заједнички рад на укључивању грађана у процесе одлучивања, унапређењу јавних политика, едукацији и јачању капацитета заједнице и промоцији и интерпретацији богатог културног наслеђа Сомбора.