clear sky
29°C
08.06.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПРВА НАРОДНА УЧИТЕЉИЦА У СРПСКОЈ ЦРЊИ БОРИЛА СЕ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ЖЕНА Драга Гавриловић неправедно запостављена у српској историји

01.12.2025. 09:30 09:41
Драга Гавриловић
Фото: Архива

Многа војвођанска места позната су по појединим својим мештанима који су оставили значајан траг у историји наше државе и друштва. И премда је Српска Црња најпознатија по Ђури Јакшићу, ово банатско село изнедрило је још једно важно име – Драгиња Драга Гавриловић (14. март 1854 – 25. фебруар 1917).

Драга је рођена у угледној трговачкој породици као најстарије од осморо деце. Премда је рођена у Српској Црњи, четворогодишњу основну школу је завршила у Новом Саду (1865), да би се потом вратила у своје родно место где је, упркос стеченом образовању, носила терет ондашњег патријархата, посветивши се кућним пословима.

Драга Гавриловић
Фото: Архива

У међувремену завршава Учитељску школу у Сомбору, након чега, од 1888. до 1911, ради као учитељица у Српској Црњи, а једно краће време и у Зајечару. Њени мештани је памте као праву народну учитељицу.

Драгиња је остала запамћена као књижевница, предагошкиња и преводилац (са немачког и мађарског језика). Ова Банаћанка слови за прву српску романсијерку, будући да је прва жена која је објавила роман и то под називом „Девојачки роман” (1889). Кроз своја прозна дела Драга се борила за женску равноправност, а осим романа, писала је и песме, приповетке, хумореске, приче... које су биле објављиване у разним часописима тог доба (попут „Јавора”, „Садашњости”, „Стармали”, „Невен” и др).

Драга Гавриловић
Фото: Архива

Често је своје радове пак потписивала под псеудонимом, неретко користећи потписе као што су „једна учитељица”, „једна народна учитељица” или „твоја искрена другарица”, стављајући жену у главну улогу својих текстова.

Такође, учествовала је у омладинском покрету и радила на просвећивању сеоских жена. Драга се никад није удавала и није имала децу.

Драга Гавриловић
Фото: Архива

Од 1893. године је боловала од туберкулозе, а преминула је у родном месту где је и сахрањена, у породичној гробници. Данас једна улица у Српској Црњи носи назив у њену част.

Л. Радловачки

Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Пошаљите коментар