(ФОТО) РАЈ ЗА ЉУБИТЕЉЕ ПРИРОДЕ НАДОМАК НОВОГ САДА Рит крије призоре који се ретко виде, а остављају сваког без даха
Није само река Дунав занимљива, јер се дуж њеног тока у Бачкој и Срему налази подручје које може да буде врло интересантно најпре љубитељима природе.
Површина коју заузима Ковиљско-петроварадински рит износи нешто више од 5.800 хектара.
Дуж леве дунавске обале се простире Ковиљски рит, док је на супротној страни Петроварадински. Оба рита чине подручје које је окарактерисано као специјални резерват природе и налази се под заштитом.
Оно што је посебно фасцинантно јесте што је у питању ритско-пловни комплекс. Невероватну целину, онако како само Мајка Природа уме да створи, чине баре, мочваре и ритови, али и аде, шуме и ливаде.
Ретке птице у риту
Тек око 60 километара је Ковиљско-петроварадински рит удаљен од Београд, док га око 25 километара дели од Новог Сада. Будући да се налази недалеко од међународног аутопута, прилично је лако доступан.
Значајан број птица обитава у Ковиљско-петроварадинском риту. На листи оних које се ту могу срести посебно се издвајају орао белорепан и врста позната као црна рода, које се сматрају ретким.
Оно што даје поесбну драж овом специјалном резервату природе јесу роде. Из године у годину их је ту све више са првим данима пролећа, па се слободно може рећи да су управо ове птице селице постале заштитни знак самог резервата.
Богатство живог света
Много је разлога због којих је Ковиљско-петроварадински рит проглашен за специјални резеврат природе и као такав, стављен под заштиту надлежних институција. Уз обиље биљног, али и животињског света, те мноштво ретких и угрожених врста, разлог је и невероватна очуваност читавог подручја.
Природно мрестилиште за многе врсте риба, које обитавају у средњем току ове моћне европске реке, налази се управо на подручју које заузима Ковиљско-петроварадински рит.
Ништа мање није значајна ни чињеница да се у плавним шумама могу срести многе занимљиве биљне врсте, попут црне, али и беле топле и бадемасте врбе. Ту расту и жути и бели локвањ, као и мочварни каћунак, те друге биљне врсте које се сматрају ретким.
(Она.рс / „Војводинашуме.рс“ )