КОНЗЕРВИРАЊЕ ПАНЧЕВА Са престанком рада рафинерије први на удару око 2.700 радника и њихове породице СУДБИНА ПРЕОСТАЛИХ 11.000 ЗАПОСЛЕНИХ У НИС-у ЗНАЋЕ СЕ ПОСЛЕ 13. ФЕБРУАРА

За овакав сценарио ове нафтне драме, није крив само Вашингтон, већ и Москва која је својим правним и политичким акробатикама, Србију довела у економски тежак положај. У овој партији јасно је да Москва све време игра нефер према Београду, јер ни овде, као и у другим деловима света, до свог новца не би могла да дође јер су јој сви рачуни блокирани. Тако ће бити док су на снази санкције према њој због рата у Украјини, и зато избегава продају своје имовине. Ако је тако, а јесте, јасно је да њих не интересује хоће ли конзервирати свој новац или пак своју рафинерију у Панчеву. 

У конкретном случају, конзервирали су за њих небитну рафинерију, а за Србију жилу куцавицу привредног и економског система. Јер, за Гаспромов годишњи профит од 14,8 милијарди, НИС-ових 153 милиона евра је на нивоу статистичке грешке. Оваквим током догађаја, који траје већ годину дана, и попримио је и обрисе ријалити програма, српској власти треба да је јасније да је путоказ ове нефер партије, креиран политичким декретом у Москви и геостратешким у Вашингтону и да Србију тера у национализацију НИС-а.

Заустављање рафинерије значи и стоп за Петрохемију

Чини се да та реч, која се до скоро није ни чула из уста српских званичника, постаје једна од верзија која би могла да заустави уништавање НИС-а. Јер, заустављање једне од најмодернијих рафинерија у Европи, која је снабдевала више од 80 посто српског тржишта, значи и заустављање Петрохемије, 327 бензинских пумпи ове компаније, али и угрожавање 13.000 запослених у овом систему. Све је извесније да ће 1.200 радника у Рафинерији и око 1.500 у Петрохемији, и поред добре воље државе, бити прве жртве ове драме. Посредно ће бити жртве и грађани Србије, привреда, буџет. 

Да је политика томе кумовала, може се наслутити и из изјаве председника Србије Александра Вучића. 

- Недвосмислено је да Руси не желе да продају НИС, и није новац у питању већ политика, што ће резултирати престанком рада рафинерије. Они губе дневно 370.000 евра док раде овако, и њихова је ствар када желе да угасе рафинерију. Ми смо дозволу за гашење дали јер али нема промена одлуке из Вашингтона - навео је Вучић. 

Рафинерија из топле иде у хладну циркулацију

Оно што ће се променити, то је да је, због недостатка сирове нафте, Рафинерија из топле циркулације, иде у тотално хладну, односно њени погони престаће да раде. Од тога колико ће бити у фази “мировања” зависиће и проблеми али и трошкови за њено евентуално покретање. Стручњаци кажу да је ово лоша вест и да престанак рада Рафинерије, се земља уводи у неизвесност.

На то упућује и Милош Здравковић, стручњак за енергетику.

- Да разјаснимо нешто што се често погрешно тумачи, ниједна модерна рафинерија, па ни наша, не може да ради на 10 одсто капацитета. Свака има свој технички минимум рада, који је уобичајено између 40 и 60 одсто капацитета. Испод тога процеси постају нестабилни, температура и притисци излазе из оптималних режима, катализатори се оштећују, сумпорни гасови се не контролишу, а различите врсте нафте додатно компликују ситуацију. У таквим условима рафинерија постаје потенцијални еколошки ризик, јер долази до стварања наслага, кокса и полимера. Због тога рафинерију није могуће “угасити на дугме“. Сам процес гашења траје између 48 и 72 сата и обухвата инертизацију свих система, односно пуњење колона, реактора, пећи и резервоара азотом како би се спречила експлозивна атмосфера. У том периоду мора да се спречи и ризик трајног оштећења опреме - објаснио је Здравковић за “Блиц Бизнис”

Две врсте конзервирања

И Жељко Марковић има сличан став. 

- Оно што знам је да постоје две врсте конзервирања рафинерије – једна је да се сада запуњава азотом да не би дошло до корозије у цевима и такав режим би могао да буде до три месеца, где онда рафинерију можете у року од месец дана опет направити оперативном. А ако је гасите у потпуности, онда вам треба четири и више месеци да је поново ставите у функцију. То се дешава уколико стоји дуже од три месеца. Заустављање Рафинерије може да доведе и до других проблема, попут блокирања рачуна целе компаније. У таквој ситуацији , НИС није оперативан и следи стечај - рекао је Марковић за “Блиц Бизнис”. 

Такав сценарио је реалан и за економског експерта Владимира Васић. 

- Ћутање ОФАК-а отвара могућност секундарних санкција односно прекид платног промета. У таквим условима правни ентитет не може да ради и повериоци, да би своја потраживања наплатили, тражи друга решења. Та решења су покретање поступка да свој дуг наплате стечајем, јер другог начина нема. Да будем јасан, у оваквој режији, ако држава не предузме друге мере, НИС ће за неколико дана се наћи у овој позицији и добиће стечајног управника. Тим поступком повериоци преузимају власништво, а гашењем рафинерије може се угрозити економска већ и енергетска безбедност - каже Васић за “Блиц Бизнис”. 

Радници Рафинерије још на послу

Према сазнању “Блиц Бизниса” радници у рафинерији и Петрохемији, њих око 2700, због новонастале ситуације, за сада обављају своје послове. То се види и из саопштења НИС-а. 

- За време трајања обуставе рада Рафинерије запослени ће бити ангажовани на пословима које обављају током планских обустава постројења. НИС изражава наду да ће у што је могуће краћем року поново бити успостављен редован рад Рафинерије нафте. Компанија остаје посвећена напорима да очува социјалну стабилност више од 13.500 запослених као и да у што краћем року буде делиситрања са СДН листе америчког Министарства финансија или исходује нову посебну лиценцу која ће јој омогућити несметано пословање, у чему има снажну подршку државних органа Републике Србије-наводи се између осталог у саопштењу НИС-а. 

Према сазнању “Блиц Бизниса” то би значило да у оваквим условима, један део од 2.700 запослених у Рафинерији и Петрохемији, би требало да искористи своје старе годишње одморе, након тога ће један део отићи и на принудне. Да ли ће у крајњој инстанци њима, али и преосталих 11.000 радника НИС-а бити угрожена и радна места, знаће се након 13. фебруара када би требало да се види шта ОФАК-у можемо ми, а не Руси, да понудимо. 

Јасно је да овакав неповољан развој догађаја за једну од најбољих компанија у Србији, која прави скоро 4% бруто домаћег производа (БДП), и пуни 10 одсто буџета Србије, није добар. Гашење једне од највећих и најмодернијих Рафинерија на Балкану, прети да хиљаде рефлектора, који обасјавају њене погоне и високе димњаке, који више подсећају на луксузне квартове светских метропола, се угасе, а са њима, простор између металне ограде и капије, остане празан не само за 1.200 радника, већ и грађане и привреду Србије. 

Такву евентуалну ситуацију држава Србија мора да заустави, водећи рачуна само о својим интересима, по цену и да национализује руско власништво. 

То ће бити јефтиније од политичког надигравања Трампа и Путина, у којима је Србија покусни кунић за њихове геополитичке позиције.

(Blic.rs)