ГРЕЈАЊЕ ТОКОМ НОЋИ, добра или лоша идеја? Ево шта кажу стручњаци: Само овако ћете УШТЕДЕТИ и нећете оптеретити буџет

Уместо гашења, много је ефикасније само смањити температуру, идеално на 16 до 18 степени, што је сасвим довољно за квалитетан сан и приметно мању потрошњу енергије.

Када се грејање угаси, зидови, подови и намештај се брзо охладе. У таквим условима систем ће ујутру морати да ради пуним капацитетом да би надокнадио изгубљену топлоту. У пракси то значи већу потрошњу и више трошкове, иако на први поглед делује супротно.

Осим ударца на кућни буџет, велике температурне осцилације стварају идеалне услове за појаву влаге и буђи, посебно у старијим објектима са слабијом изолацијом. У екстремним ситуацијама нагли падови температуре могу додатно оптеретити инсталације и довести до пуцања цеви - проблем који је све чешћи у данима када се температура спусти испод нуле.

У модерним, добро изолованим домовима, нарочито онима са топлотним пумпама или паметним термостатима, могуће је прецизно подесити режим грејања тако да се топлота равномерно одржава током целе ноћи. Такви системи спречавају скокове у потрошњи и прилагођавају рад потребама домаћинства. Код електричног грејања, нагло снижавање температуре чак може да активира енергетски захтевнији режим рада, што доводи до додатних трошкова.

Када има смисла потпуно искључити грејање?
 

Постоје ситуације у којима је потпуно гашење ипак корисно, али оне су изузетак:

Током вишедневног одсуства: И тада се саветује да се задржи минимална температура како би се заштитиле инсталације.
 

У објектима са врло добром изолацијом: Где се топлота природно задржава дуже и нема ризика од смрзавања цеви.
 

Ако постоји паметан систем надзора: Термостати могу аутоматски одржавати безбедну минималну температуру док нисте код куће.
 

У свакој другој ситуацији, правило је једноставно и јасно: благо и постепено грејање је увек ефикасније од наглих промена температуре. Такав приступ штеди енергију, продужава век инсталација и обезбеђује здравију микроклиму у дому.

Како да грејете паметније и штедите више?
 

Оптимална собна температура за већину људи је око 20 степени. Све изнад тога не само да повећава рачун већ ствара сув ваздух који може иритирати дисајне путеве. Због тога стручњаци често понављају једноставно правило: "грејати мудро, а не више".

Једну од значајних разлика у потрошњи прави и правилно проветравање. Док лети прозор може остати отворен сатима, зими је то најбоље избегавати. Уместо тога препоручује се такозвана "шок вентилација", потпуно отварање прозора на неколико минута, два до три пута дневно. На тај начин простор брзо добија свеж ваздух, а зидови се не хладе превише.

Важно је и да радијатори нису прекривени завесама, намештајем или декорацијама. Свака препрека може смањити њихов ефекат и до 20 одсто. Повремено испуштање ваздуха из радијатора такође значајно побољшава ефикасност.

Још неколико корисних трикова за топлији дом:
 

Поставите дебеле завесе - смањују губитак топлоте током ноћи.
Не прегревајте ходнике - неколико степени мање сасвим је довољно.
Искористите тепихе - задржавају топлоту и смањују губитке кроз под.
Проверите дихтовање на прозорима и вратима - повољна замена бртви често доноси велику уштеду.
 

На крају, свака кућа може бити топла без непотребно високих трошкова. Кључ је у паметном управљању енергијом: умереној температури, кратком проветравању и доброј изолацији. То је једноставна формула за ниже рачуне и пријатнији зимски живот, пише Жена Блиц.