СТРЕЉАЛИ ЈЕ НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ За сликарку Даницу Јовановић небо је била граница
„Страсно заљубљена у сликарство” – опис је уденут Даници Јовановић (4. јануар 1886, Бешка – 12. септембар 1914, Петроварадин), српској сликарки која је припадала генерацијих домаћих модерниста.
Ова дама потицала је из патријархалне породице, али је до остварења својих снова стигла захваљујући снажној жељи да се посвети сликарству упркос свим препрекама.
Даница је тек са 18. година почела да се школује у приватној Вишој српској девојaчкој школи у Новом Саду (1903-1907), а најбоље оцене увек је имала из цртања. Зато је одмах потом уписала Уметничко-занатску школу у Београду (1907-1909) и то захваљујући новчаној подршци својих мештана и црквене општине.
Од 1909. године школовање наставља на Женској сликарској академији у Минхену, а по завршетку (1914) добија право да ради као наставница цртања и малања.
„Радим – и толико сам већ дотерала, да сам примљена у краљевску Пинакотеку да копирам. Јер који се пријави за копирање тај већ мора бити стручњак, тај мора бити потпуно спретан да би копију верно израдио. У противном, откаже му професор и директор Пинакотеке и то одмах после недељу дана. Мени не отказаше – штавише продужили су ми рок за месец дана. Дакле то је знак да је моја копија добра. Даље ме питате колико ми времена и година осим ове треба да се усавршим у овој милој ми и драгој вештини?! На ово питање тешко је дати тачан одговор, јер је сликарство така уметност која има мање грана него свака наука, али јој је корен дубљи него у науке. Овим хоћу да кажем – колико година имамо да студирамо, што више праксе, што више година студирати, то боље”, написала је Даница у писму које је послала из Минхена априла 1912. године.
Међутим, њен живот је неочекивано и нагло прекинут. Даница је стрељана на Петроварадинској тврђави на самом почетку Првог светског рата.
Нека од њених најпознатијих дела настала су у последњим месецима живота: „Везиров мост” (1913), „Џамија у Београду” (1913), „Два сељака поред извора” (1913) и „Аутопортрет” (1914).
У Бешки од 1995. године постоји ликовна колонија која носи њено име, а 2016. је отворена и Меморијална соба „Данице Јовановић”. Њени радови чувају се у Галерији Матице српске у Новом Саду, Народном музеју у Београду, Меморијалу „Данице Јовановић” у Бешки и у приватним колекцијама.
Л. Радловачки
Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.