СЛЕДЕ РЕФОРМЕ У СРПСКИМ ШКОЛАМА Деца имају слабу концентрацију, часови да трају 45 минута ЕВО ШТА НАС ЈОШ ОЧЕКУЈЕ
Школски час од 45 минута могао би да буде скраћен, јер деца имају све слабију концентрацију! Ову могућу промену у образовном систему предложио је председник Србије Александар Вучић.
- Треба да скратимо часове, али не у смислу да их олакшамо, него да буде више часова, али да трају краће. Ђаци би тако могли да буду боље концентрисани и имали би већу пажњу, јер мало ко од њих има концентрацију 45 минута - каже председник Александар Вучић и додаје да постоје нове идеје око промена образовног система, али да ће их открити после Нове године.
Психолог и психотерапеут Јелена Манојловић подржава овај предлог и открива у чему је проблем са пажњом младих.
- Часове треба скратити пошто већина деце не може дуже од пола сата да одржи пажњу на одређени садржај. Било би ефикасније и ефективније да се више часова рашчлани на пола сата. Живимо у брзом времену, деца су услед коришћења интернета утренирана да им пажња траје од 30 секунди до минут, баш колико трају и снимци на друштвеним мрежама - истиче Манојловићева.
Оваква промена, каже психолог, захтевала би реформу наставе.
- То би било неопходно, да тај садржај буде језгровитији, да деца брже и лакше науче, да би добили дугорочно знање, а не само да бубају пред контролни и одговарање. Мислим да би то побољшало квалитет знања на дуже стазе. Деца заборављају и на домаће задатке, и то је тај недостатак фокуса и пажње. Све је то последица начина и темпа живота којим живимо, навикли су на брзе и кратке информације - сматра Манојловићева.
Социолог Бојан Панаотовић не види никакав проблем у томе да се часови скрате - како каже, битно је да се квалитетно ради.
- Предлог је добар и ваља размислити о њему, јер морамо схватити да квалитет мора бити претпостављен квантитету. Имајући у виду цивилизацијске токове, ваља га ставити на стручну и јавну расправу, али да се тих, рецимо, 30 минута заиста квалитетно у школама ради, интензивно, и да се пажња држи будном. Али ако допустимо делу наставног кадра да се понаша као да школа не постоји, онда смо у проблему колико год да траје час. Дужина часа не значи да ће бити квалитетнија настава. Деца не би била оштећена уколико би наставници оперативно и инспиративно радили током тих пола сата - тврди социолог.
Телефони пореметили децу
А због чега наша деца муче муку са концентрацијом, детаљније објашњава психолог Јована Стојковић. Она је јасна - главни кривци су телефони и друштвене мреже.
- Ако узмемо у обзир да се префронтални кортекс, део мозга задужен за размишљање, код жена развија до 23, а код мушкараца до 28. године, јасно нам је да мозак деце до 15 година није довољно развијен. Још гора ствар је што је њихов мозак свакодневно бомбардован стимулусима са друштвених мрежа, међу којима је најгори Тик ток, те није чудо што им ништа не држи пажњу - каже психолог и појашњава:
- Постоји одређена количина информација коју њихов мозак може да прими, а када се попуни меморија, долази до збрке, информације се бришу и зато долази до расуте пажње - свуда су, али се нигде не задржавају - истиче наша саговорница.
Стојковићева открива и шокантан податак - максимум осам секунди дете може да задржи фокус на некој информацији.
- Морам да упозорим да друштвене мреже нису нимало продуктивне у смислу да се деци не развијају и не умрежавају синапсе у мозгу. Након што погледају трећи видео на Тик току по реду, они се уопште не сећају првог - наводи психолог.
Она сматра да су првих 20 минута школског часа најпродуктивнији за децу јер тада највише памте.