СТАВИТЕ ЛОВОРОВ ЛИСТ У СУНЦОКРЕТОВО УЉЕ Стари трик домаћица који се преноси с генерације на генерацију! Ево зашто је то добро
Ловоров лист је један од најстаријих зачина који се истовремено користио и као лековито средство у древној медицини. И данас се додаје јелима од меса, рибе и дивљачи, супама, умацима и маринадама, а неизоставан је код припремања зимнице.
Ловор је богат етеричним уљем које је јак биљни конзерванс јер, како је доказано, делује бактерицидно и фунгицидно. Листови се стављају и у сушене смокве, и то не ради мириса, већ да би уклонили или спречили да се развију паразити. Ловорово уље користи се и за припрему зачинског сирћета које се убраја у деликатесе.
Ловоров лист споро отпушта своју арому па се савршено стапа са осталим укусима у бујонима, супама, гулашима... Довољна су само два до три листа да дају довољно ароме јелу за четири до шест особа. Ипак, листови се обавезно уклањају пре сервирања јела.
У дугој историји постојања и употребе у разне сврхе, искуствено се дошло и до других бенефита које могу да донесу ови листови скромног изгледа. На пример, ако вам се икада догодило да сунцокретово уље добије горак укус, или како ми кажемо да вам уље ужегне, постоји стари, потпуно природан трик који спречава кварење уља и чува његову арому изненађујуће дуго.
Погађате, тајна је у ловоровом листу!
Старе домаћице које нису имале све апарате и услове којима данас располажемо у кухињама, знале су да ће пар листова ловора у уљу спречити штету која би настала ако се уље поквари. Овај трик би вредело и данас користити јер, ем је испробан кроз генерације, ем ће савременим домаћицама донети ту благу, али незаборавну мирисну ноту уља са ловором.
Биљна уља временом оксидирају. Светлост, топлота и контакт са ваздухом убрзавају овај процес, посебно код нерафинисаних уља, па зато она најбрже добијају непријатан мирис и укус. Управо зато је трик са ловором поново постао виралан – једноставан је, еколошки и један лист не мења укус уља.
Ловор садржи природне антиоксидансе, етарска уља, те органске киселине, еугенол и цинеол. Ове супстанце привлаче и неутралишу кисеоник, спречавајући да оксидира маст у уљу. Укратко: кисеоник реагује са ловором, а уље остаје свеже и по неколико година.
Некада се сунцокретово уље чувало у подрумима, а ловор је служио као једини природни конзерванс. Данас, када уље стоји у провидним, најчешће пластичним флашама под светлима маркета, ова метода је практичнија него икад.
Примена старог трика који ће сачувати свежину уља није тешка. Напротив, врло је једноставна. Узмите 2 до 3 цела сува ловорова листа и убаците их у флашу одмах након првог отварања. Лагано промућкајте уље да листови потону, па боцу чувајте у тамном ормарићу, даље од извора топлоте.
Рафинисано уље са ловором траје до 2 године
Нерафинисано уље остаје свеже око 1,5 годину
Ловор ипак служи као превенција, па не може поправити штету ако је уље већ почело да горчи. !