Манастир који дарује исцељење У ОВАЈ МАНАСТИР ДОЛАЗЕ И ПРАВОСЛАВЦИ И МУСЛИМАНИ ПО ЧУДО И МИР
Манастир Црна река смештен је на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, а спас у њему проналазе и православци и муслимани.
Верује се да има исцелитељске моћи, а да су мошти свеца Петра Коришког чудотворне.
Приљубљен уз стену, чудо архитектуре манастир Црна Река у селу Рибариће код Тутина смештен на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара једна је од највећих српских светиња. Не зна се тачно када је саграђен, али неприступачан кањон Црне Реке сведочи да неимарима није било лако.
Када је био угрожен манастир Студеница, 1687. године, у Црну Реку пренете су мошти Стефана Првовенчаног и манастирске драгоцености и ту су боравиле девет година.
- Манастир је направљен да буде испосница, у којој ће се монаси сами молити, скривени од света. Због тога о манастиру нема много записа. Не зна се тачно када је направљен. Историчари тврде, крај 14. или почетак 15. века. За чуда која су се десила у овом манастиру чуло се свуда у свету. Овде су многи долазили како би се излечили. Према причама, овде су долазили духовно обелели, тешко покретни али и нероткиње. Верује се да је вода која цури низ зидове лековита, а мошти свеца Петра Коришког чудотворне, каже за РИНУ Сабахудин Абдагић туристички водич са Пештера.
Верује се да су сви исцелитељски резултати записани у манастирским књигама, а према причама мештана у манастир неретко долазе и девојке којима не полази за руком да пронађу сродну душу.
Записа о „сродним душама“ нема у књигама, али те приче круже од уста до уста, као и оне о лечењу тешких бољки.
Легенда такође каже, да упркос томе што је ова светиња на јако неприступачном терену, више пута нашла се на удару освајачке војске.
- Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Манастир је мушки и о њему брину монаси. Верује се да је пећина у којој је богомоља манастира смештена, освећена подвизима и молитвама великог српског чудотворца – светог Јоаникија Девичког. До манастира се стиже мало дорађеним макадамским путем, на сат и по од Рибарића, али то не смета бројним ходочасницима да походе ову светињу - каже овај туристички водич.
На Петровдан, сваког 12. јула, у години код манастира се прави Сабор и тада долазе људи из целог света. Долазе и православци и муслимани, да нађу богоугодни мир и лек за своју невољу.
Према речима мештана, манастир живи од продаје воштаних свећа, које сами монаси праве недалеко од манастира. Такође монаси су неретко сами знали и да нешто граде, јер међу њима има лекара, архитеката, професора, али и занатлија.
