ТРИ ФАКТОРА УТИЧУ НА ОБРАЧУН ПЛАТА ТОКОМ ОДМОРА: Ево шта доприноси висини зараде за време годишњег

Неки запослени у Србији непријатно су се изненадили када су након годишњег домора добили мању плату од регуларне и очекиване. У њиховим фирмама им је речено да се то догодило јер се након коришћења годишњег одмора рачунала просечна зарада из претходних 12 месеци.

Због конфузије која је настала у тој фирми и ситуације која се поновила још неким људима, порески саветник и оснивач рачуноводствене агенције Александар Трифуновић је за "Еуронеwс Србија" објаснио како функционише систем обрачуна зараде, нарочито у контексту након коришћења годишњег одмора. Према његовим речима, запослени има право на накнаду зараде према просечној заради коју је остварио код послодавца у претходних 12 месеци у складу са општим актом и уговором у раду.

"Уколико запослени није радио свих 12 месеци који претходе месецу у којем започиње исплата накнаде зараде за време годишњег одмора, основицу за обрачун накнаде зараде чини просечна зарада за онај период у којем је запослени ефективно радио. У случају да је запослени променио фирму у току године и користи одмор у новој компанији, просек накнаде рачуна за време проведено на раду у новој фирми", започео је Трифуновић.

Како се обрачунава плата током годишњег одмора?

Потом је објаснио шта чини зараду запосленог тј. како се она обрачунава за време годишњег одмора. 

Постоје три фактора, то су:

1. Зараде за обављени рад и време проведено на раду (за ефективне сате рада): основна зарада из уговора о раду, део зараде за радни учинак (стимулације...), увећана зарада (по основу рада на дан празника, ноћног рада, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца)

2. Зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси...)

3. Свих других примања по основу радног односа у складу са општим актом и уговором о раду (топли оброк, регрес…)

Euronews Srbija/MONDO