СРБИ ДЕЦЕНИЈАМА УНАЗАД РАДЕ У ОВОЈ ДРЖАВИ, А ОНА САДА УКИДА СТАРОСНУ ГРАНИЦУ ЗА ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ Промене ће се односити и на наше држављане
После пензионог пакета долази пензиона реформа! Министарка рада Барбел Бас упозорава да су потребне „смеле“ одлуке: „Неће бити довољно само заврнути два шрафа, потребан нам је потпуно нови систем.“
Сада у црвено-црној влади кружи нови план: уместо фиксне старосне границе за пензионисање (максимално 67 година), пензије би у будућности требало да буду повезане са минималним бројем година уплаћивања доприноса.
– Радни век је полуга на коју морамо деловати како бисмо осигурали стабилност законске пензије – рекао је економски стручњак Јенс Зидекум, лични саветник социјалдемократског министра финансија Ларса Клингбајла.
Министарка Бас је такође у емисији „Bericht aus Berlin“ у недељу истакла своју отвореност према овом моделу: у будућности старост не би требало да буде одлучујући фактор, већ колико година је особа заправо уплаћивала доприносе. Они који почну рано да раде могли би раније да се пензионишу, а академици, који касније улазе на тржиште рада, пензионисали би се касније. Обе опције ће размотрити нова Пензиона комисија, рекао је Бас.
До 2031. године, старосна граница за пензионисање ће се повећати на 67 година. Само они са 45 година радног стажа могу се пензионисати раније, са 65 година, без смањења.
У будућности, број година радног стажа (нпр. 45) могао би да одреди да ли ће се пензионисати. Тада би академик који тек са 25 година почиње да ради (и плаћа доприносе) морао да „гурне“ до 70 година или да прихвати смањења.
– Дужина пензије требало би да буде у бољој пропорцији са периодом током којег су доприноси уплаћивани – навео је Мерц.
На пример, занатлије које рано почну да раде могли би бити задовољне – јер би раније достигле 45 година радног стажа. Ово би учинило квалификоване занате атрактивнијим.
Економска стручњакиња Вероника Грим (54, ТУ Нирнберг) подржава захтев за дужим радним веком и „повезивањем старосне границе за пензионисање са дужим животним веком“, али наглашава да им не треба класна борба у пензионом систему.
– Сви који су довољно спремни требало би да раде дуже – казала је она за БИЛД.
Ово би омогућило онима који су физички неспособни за рад да се пензионишу без икаквих смањења, пише Феникс магазин.
Стручњак за пензије проф. Бернд Рафелхишен (68, Универзитет у Фрајбургу) сматра да је предлог непотпун.
– Док се генерално не повећа старосна граница за пензионисање, академици старији од 70 година имали би још већа пензиона права јер су дуже уплаћивали – и генерално живе дуже од, рецимо, занатлија – истакао је он.
Још један проблем: „Академици би могли да туже због дискриминације“ или „да позову на забрану ретроактивног дејства, јер би се њихово образовање накнадно користило против њих, што би смањило њихову укупну пензију“.