ПОСТОЈЕЋИ МЕДИКАМЕНТИ МОГУ ДА ДОБИЈУ НОВУ УЛОГУ Лекови спречавају да Алцхајмер брише сећања на најдраже

Међутим, постоје лекови, који се већ проучавају у терапији тумора и артритиса, а који би могли да обнове те структуре и сачувају сећања, показује експеримент на мишевима који су спровели Универзитет Вирџиније и Вирџинија Тек, објављен у журналу Alzheimer’s & Dementia.

- Откривање структурне промене која објашњава специфичан губитак меморије код Алцхајмера изузетно је узбудљиво - изјавио је координатор студије Харалд Зонтајмер.

Према његовим речима, у питању је потпуно нова мета, а већ имамо доступне потенцијалне лекове.

Његов истраживачки тим је раније показао да у одређеним регионима мозга постоје структуре (тзв. перинеуронске мреже) које формирају мрежасту матрицу око неурона, служећи као кључна баријера која омогућава да неурони правилно комуницирају и стварају нова сећања. Полазећи од тога, истраживачи су претпоставили да би промене на тим мрежама могле да буду критична прекретница у развоју Алцхајмера. 

Нови експерименти на мишевима то потврђују: јединке са оштећеним перинеуронским мрежама у ЦА2 подручју хипокампуса губе способност да памте друге мишеве (тзв. социјална меморија), иако и даље могу да стварају нова сећања о предметима у својој околини. Ово одражава оно што се види код људи са Алцхајмером, код којих социјална меморија често нестаје пре меморије о предметима.

Истраживачи су затим покушали да употребе лекове - инхибиторе матриксних металопротеиназа (ММП), који блокирају ензиме способне да разлажу протеине ванћелијског матрикса, укључујући и оне у перинеуронским мрежама.

Резултати показују да мишеви који су примали ММП инхибиторе имају мању деградацију тих мрежа и задржавају бољу социјалну меморију упркос Алцхајмеру. Пре него што се овај приступ тестира на људима, упозорава Зонтајмер, биће потребно спровести додатна истраживања о безбедности и ефикасности.