Почела ”ноћна мора за ЕУ”
РУСИЈА ТРАЖИ ОГРОМНУ ОДШТЕТУ ОД ЕВРОПЕ Кремљ креће у битку за 230 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
Руска централна банка покренула је судски поступак против белгијског депозитара Еуроцлеар („трезора“ у коме се чувају и преко кога се обрачунавају акције, обвезнице и државне резерве), тражећи одштету од 230 милијарди долара због замрзнуте државне имовине, што Москва види као директан одговор на планове Европске уније да та средства користи за помоћ Украјини.
Ово такође представља и први конкретан правни корак након упозорења Kремља да ће планови Европске уније о коришћењу замрзнуте руске имовине изазвати „правну ноћну мору“ за ЕУ.
Европска унија планира да искористи део имовине Руске централне банке, вредне око 210 милијарди евра, која је замрзнута у Европи након што је Москва напала Украјину 2022. године, како би обезбедила зајмове за војне и цивилне потребе Kијева током 2026. и 2027. године. Лидери ЕУ су се у петак сложили да имовина остане замрзнута до даљег, уз образложење да је подршка Украјини неопходна, јер би, у супротном, Русија једног дана могла напасти НАТО - тврдњу коју Москва одлучно одбацује.
Правни стручњаци очекују да ће московски Трговински суд брзо донети пресуду против Еуроцлеара, депозитара са седиштем у Белгији, који држи већину замрзнуте руске имовине. Суд је потврдио да је 12. децембра примио захтев Руске централне банке за исплату 18,2 билиона рубаља, што представља пуну вредност замрзнуте државне имовине Русије.
Уколико Руска централна банка добије спор, могла би да покрене принудну наплату имовине Еуроцлеара у другим јурисдикцијама, нарочито у онима које Москва сматра „пријатељским“ државама. Еуроцлеар се за сада није огласио поводом захтева за коментар.
Москва упозорава: Kоришћење имовине је крађа
Русија је у више наврата упозорила Европску унију да би коришћење њених суверених резерви представљало крађу, озбиљно поткопало поверење у централне банке и евро, те да ће уследити снажан одговор, укључујући одузимање имовине европских приватних инвеститора у Русији.
„Kоји би рационалан инвеститор држао своје хартије од вредности у Еуроцлеару, ако разуме да се њихова имовинска права не поштују и да имовина може бити одузета под било којим изговором“, рекао је за Ројтерс изасланик руског председника Владимира Путина за инвестиције, Kирил Дмитријев.
Руска централна банка је 12. децембра саопштила да су планови ЕУ за коришћење њене имовине незаконити и да задржава право да искористи сва расположива средства како би заштитила своје интересе. Додала је да ће се спровођење тих мера оспоравати пред националним судовима, судовима страних држава, међународним организацијама, арбитражним трибуналима и другим међународним правним телима.
Преседан без преседана у међународном праву
Планови Европске уније суочили су се са делимичним противљењем и унутар саме Европе. Банкари и правни стручњаци упозоравају да би одузимање тако велике количине државне имовине било правно спорно и да би поставило опасан преседан.
Документ из 2024. године, који је објавила шведска централна банка Риксбанк, наводи да би такав потез представљао први случај у историји да незараћене земље одузимају имовину зараћене земље током активног сукоба како би помогле трећој држави.
Предлози ЕУ су у супротности са идејама које су се појављивале у појединим верзијама америчког мировног плана, према којима би руске резерве могле бити подељене, тако да се један део користи за обнову Украјине, а други за стварање заједничког инвестиционог инструмента Сједињених Америчких Држава и Русије.
Kирил Дмитријев је планове Европске уније назвао „ударом на систем међународних резерви који су створиле Сједињене Америчке Државе“, упозоравајући да би последице могле далеко превазићи тренутни сукоб и трајно променити глобални финансијски поредак.
Извор: Телеграф