ХОЋЕ ЛИ ДОЋИ ДО НЕСТАШИЦЕ ФЕТА СИРА? Производња је угрожена, цене би могле да порасту већ у наредним месецима ЕВО шта стоји иза проблема

Грчку је погодила тешка епидемија овчијих и козјих богиња, због које је убијено око 417.000 оваца и коза, саопштило је недавно Министарство руралног развоја и хране.

Од првих случајева забележених у августу 2024. године болест се проширила широм земље и региона, а до средине новембра регистрована су 1.702 инцидента. Превентивне мере налажу уништавање целог стада чим се открије заражена животиња.

Губитак четири до пет одсто укупног сточног фонда озбиљно угрожава производњу млека кључног за фета сир, једну од највреднијих грчких извозних роба. Произвођачи упозоравају да мањак млека повећава трошкове и отежава снабдевање – прошле године извоз фета сира вредео је 785 милиона евра, од чега је највећи део пласиран у ЕУ и Велику Британију.

Стручњаци наводе да мале млекаре већ трпе последице, док фармери доживљавају велике финансијске губитке. Сматрају да државне компензације од 132 до 220 евра по животињи нису довољне. Како је пренео „Агроњуз”, власти су критиковане због спорог реаговања и због тога што је Национални комитет за контролу болести формиран тек у октобру 2025. без правовремених карантинских мера.

Ситуацију додатно компликују нелегални транспорт животиња и сумње да је спроведено до милион неовлашћених вакцинација. Масовна вакцинација се не уводи због ризика да Грчка не буде проглашена ендемичном, што би угрозило извоз млека и фета сира.

Би-Би-Си истиче да се овчије млеко, које се продаје за производњу фета сира, често назива грчким „белим златом”. Мале млекаре већ имају проблема са набавком овчијег млека, што би могло да значи могућу несташицу фете у будућности. Иако цене још нису порасле, то ће вероватно бити последица ако епидемија не буде искорењена.

– Ограничена количина доступног млека повећава трошкове производње и отежава одржавање тренутних количина фете на тржишту – рекао је за британски јавни сервис професор Димитрис Гугулис из Ветеринарског факултета Универзитета у Тесалији.

Приближно 80 одсто грчког овчијег и козјег млека користи се за производњу фета сира, који је заштићена ознака порекла у Европској унији (ЕУ).

Иначе, Грчка је раније у ЕУ водила дугу и исцрпљујућу борбу да фета сиру обезбеди ознаку заштићеног географског порекла (ПДО). То значи да се аутентична фета може производити искључиво у Грчкој, од овчијег млека (или до 30 одсто козјег) и по традиционалним методама. Тиме је спречено фалсификовање имена ван ЕУ, али и прављење сира од млека других животиња, попут крављег, што је најчешће био случај. Други произвођачи могу да производе сличне сиреве, али овај назив је резервисан искључиво за грчке млекаре, што је потврђено и судском одлуком. Велика Британија и после изласка из ЕУ, односно Брегзита, и даље поштује ову одлуку из 2002. године.

Како се наводи на службеној интернет страници Европске комисије, традиционалне методе производње директно су повезане са специфичним климатским условима ове земље. Са стрмим планинским падинама и топлом и сувом климом, мало земље у Грчкој било је погодно за широко распрострањен узгој стоке. Уместо тога, Грци су се окренули фармама оваца и коза које су могле да опстану у овим тешким условима. Стручњаци напомињу да специфичан укус грчке фете долази од богатства пашњака на којима расте 6.000 врста различитог биља (од којих је 15 одсто јединствено). У комбинацији са традиционалним методама производње, ово је кључни разлог што се права фета може направити само у Грчкој, наводи ЕК, преноси Политика