ОВА ПСЕУДОЖИТАРИЦА ЈЕ СВЕ ПОПУЛАРНИЈА У СРБИЈИ, А ПРОИЗВОДЊА ЈОЈ ЈЕ СВЕ ВЕЋА Хељда с наших поља добра за хлеб, пециво, гибаницу, питу
У домаћој исхрани хељда је све присутнија. Од брашна хељде се меси хлеб, прави пециво, гибанице и пите, тестенина... У продавницама здраве хране и великих супермаркета може се купити брашно од ољуштеног зрна и интегрално брашно, љуспице и пахуљице, гриз.
У продавницама пола килограма брашна од хељде продаје се за 215 динара, килограм љуспица је 1.350 динара, 100 грама пржене хељде је 102 динара, а 100 грама зрна хељде кошта 62 динара. У радњама је хељда из Русије. Наши купци најчешће купује брашно за палачинке, а Руси љуспице и зрно хељде од којих праве кашу.
Од љуспица хељде могу се пунити јастуци јер у њима има пуно силицијума, што омогућава миорелаксацију врата.
Хељда се сеје само на великим надморским висинама – од 1.100 до 1.200 метара, где нема пестицида и никаквих вештачких премиса.
На домаћем тржишту постоје две врсте хељде, аутохтона сорта голубица и увозна, најчешће из Русије.
У Регистру пољопривредних газдинстава за 2024. годину је пријављено око 1.000 хектара хељде, посејане углавном у пределу Југозападне Србије (Јавор, Златар, Нова Варош и други брдско-планински крајеви).
- Податак о томе колико годишње имамо хељде са ових површина није познат, али се до годишњег рода може доћи једино множењем процењених површина и просечног приноса хељде, који у зависности од квалитета земљишта и примењене агротехнике износи од 1,6 до две тоне по хектару - речено је Дневнику у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства.
У Министарству напомињу да постоји велики потенцијал за развој тржишта, пошто расте тражња за хељдиним брашном јер је без глутена.
- Имамо велики број мањих локалних млинова који се баве мељавом хељдиног брашна и пласирају га на домаће тржиште. Додатна корист за произвођаче је та што хељда успева у неповољним климатским условима (брдско-планински крајеви) у односу на друге ратарске културе, што је чини врло отпорном и нема озбиљних болести и штеточина које је нападају па и заштита није неопходна.
Један од произвођача хељде, Београђанин Зоран Сакић казао је за Дневник да се површине под хељдом сваке године мењају, посебно од пре неколико година, када се појавила увозна хељда из Русије, која је оборила коштање домаћој. Хељда има три цене, једна је с њиве, друга када се отреби, а трећа је она за упакован производ. Пре жетве је коштала килограм око 1,2 евра на велико, а сада је јефтинија - навео је Сакић. - Вегетација хељде траје 110 дана. Сеје се почетком маја и жање крајем августа, а може се и касније сејати, почетком јуна и онда доспева крајем септембра.
Морамо чак и да је увозимо
С обзиром на то да тражња расте, присутан је и увоз хељде. Ово значи и да би се домаћа производња могла повећати.
Прошле године је у категорији брашна „остало”, где спада и брашно од хељде, увезено 118.514 килограма брашна, укупне вредности 95.000 евра. Остала брашна се, углавном, увозе из Руске федерације, Мађарске и Аустрије.
Сакић сеје хељду испод планине Јавор, на око15 хетара, и од љуспица прави јастуке.
Иако многи сматрају да је житарица, хељда то није. Начин узгајања хељде, као и њена својства и начин припреме, слични су осталим житарицама, па је то најчешћи разлог што се и она сматра житарицом, а називају је још и псеудожитарицом. Међутим, хељда је једногодишња зељаста биљке и спада у фамилију троскота. Управо због тога она може бити одличан избор за све који избегавају коришћење житарица у исхрани због глутена.