Пола Србије слави, пола иде у госте СУТРА ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА Заштитник путника, морепловаца и деце ЗАМОНАШИО СЕ И НАСЛЕЂЕНО БОГАТСТВО РАЗДЕЛИО сиромашнима, старима и немоћнима

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је више од 600 цркава.
 

Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.
 

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем.
 

Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно. 
 

Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима.
 

Најстарији православни храм у београдском насељу Земун - Црква Светог оца Николаја посвећена је Светом Николи и 1948. године проглашена је за споменик културе.
 

Рођен је у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. године. 
 

Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја, односно 9. маја, слави летњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари. 
 

Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
 

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. 
 

Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији. 
 

У грчком фолклору Свети Никола описан је као "господар мора". 
 

Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама Западне Европе. 
 

Пошто је везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони.