ОД ФАКУЛТЕТА И СПОРТСКЕ КАРИЈЕРЕ, ДО 50 КРМАЧА И 1.000 ТОВЉЕНИКА ГОДИШЊЕ: Ово је прича о младом домаћину Сретену из Чалме
Mлади пољопривредник Сретен Тимотијевић у селу Чалма, надомак Сремске Митровице, доказује да се традиција дуга два века може успешно наставити и модернизовати.
Иако му је првобитни план био усмерен ка спорту, повреда и љубав према родној груди вратили су га на породично имање, где данас води озбиљну производњу у ратарству и свињарству.
Сретенова прича није типична. Након завршетка Факултета спорта и физичког васпитања (ДИФ) 2013. године и спортске каријере прекинуте повредом, нашао се на прекретници.
1.000 товљеника годишње
- Пресудио је мој карактер, одувек сам желео да будем свој на своме, јер се тако осећам слободније - започиње причу Сретен.
Каже да његова породица живи у Чалми око 200 година и да су се његови преци генерацијама бавили пољопривредом.
- Од малих ногу сам на њиви, а 2012. године почео сам озбиљније да преузимам послове, видевши у томе перспективу и простор за раст - каже Сретен.
Данас Тимотијевићи обрађују 80 хектара земље и воде фарму са 50 крмача, што на годишњем нивоу даје око 1.000 товљеника. Кључна промена десила се 2019. године, када су одлучили да затворе круг.
- Одлучили смо да имамо своје крмаче и прасад коју товимо. То нам пружа много већу сигурност. Ратарство је уско повезано са сточарством, на њивама се сеју кукуруз, пшеница и јечам, а готово целокупан принос заврши као храна за стоку на фарми - каже наш саговорник.
Млади пољопривредник каже да је сточарство посао који не познаје празнике ни боловања. Циклус од 365 дана захтева сталну присутност.
- Годишњи одмор у овом послу не постоји. Највећи проблем је недостатак радне снаге, што нам онемогућава да се бар накратко склонимо са фарме. Ово је посао који тражи пуно одрицања. Било да је рођендан или нека друга прилика, ако се појави проблем у објекту, то је приоритет. Ко није спреман на то, боље да не улази у овај посао - искрен је Сретен.
80 хектара земље обрађује
Упркос свим изазовима, афричкој куги која је претходних година десетковала фарме у окружењу и тешким условима рада, Сретен не одустаје.
- Ове године је боља ситуација када је реч о афричкој куги. Мање је жаришта и ми смо се у међувремену прилагодили томе. Мање шетамо по фарми, више имамо мера о којима се води рачуна. Нисмо ни угожено подручје. Међутим, то не значи да треба престати водити рачуна, напротив, морамо бити опрезни – каже наш саговорник.
Највећи изазов осцилација у цени
Ипак, највећи проблем представљају драстичне осцилације у цени живе ваге товљеника, која се кретала од 280 па све до 130 динара.
- Тренутна цена од 150 до 170 динара је ниска. Тешко је хватати ритам и планирати проширење капацитета када је тржиште тако нестабилно. Када се подвуче црта, може да се заради, али је борба непрестана - каже млади домаћин.
Као решење за ову несигурност, Сретен планира корак даље - изградњу мини кланице и сопствену прераду. Циљ је да се кроз финални производ заштите од тржишних потреса и осигурају стабилнији прилив новца.
На фарми раде отац, мајка и он, док брат, који је у Новом Саду на школовању, ускаче кад год је потребно.
- Може да се живи од овога, али се морају пратити изазови у времену у ком живимо. Од малог броја крмача или мало земље више нема опстанка. Модернизација нам омогућава да са мање физичке снаге урадимо више, али обим производње мора бити велики. Наша фарма је породичног типа и тако можемо да опстанемо, а ако желимо да запошљавамо раднике, мораћемо знатно да се ширимо - закључује Сретен Тимотијевић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
