ГОДИНА ТУРБУЛЕНЦИЈА Догађаји који су обележили 2025. годину у Србији: Нова влада, Алиментациони фонд, Стамбени кредити за младе

Први део године обележио је наставак блокада факултета и протести студената у блокади, а након инцидента испред просторија СНС-а у Новом Саду, тадашњи премијер Милош Вучевић поднео је оставку, а за новог премијера изабран је проф. др Ђуро Мацут. 

Србија је нову Владу добила 16. априла, а Мацут је у експозеу позвао на хитан дијалог и као главне циљеве навео стабилност и несметано функционисање институција, пре свега универзитета, одржавање макроекономске стабилности и остваривање услова за динамичнији и одрживи економски развој, јединственост у одбрани територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији, интегрални развој земље, развојну популациону политику, развој инфраструктуре и енергетике.

Ову годину обележило је и усвајање и примена законских решења од великог значаја за грађане - почео је да ради Алиментациони фонд, а усвојени су и закон који младима омогућава да под веома повољним условима купе прву стамбену непокретност и Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.

Скупштина је усвојила још неколико важних закона, између осталих Закон о јединственом бирачком списку и измене закона о уџбеницима и о високом образовању. 

У првом делу године групе студената наставиле су блокаде већине државних факултета, које су почеле после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024, као и организовање протеста и блокада саобраћајница. 

Студенти у блокади су на почетку наводили четири захтева који су се односили на утврђивање одговорности за пад надстрешнице и истицали да њихови захтеви нису политички, али су 5. маја изнели захтев за расписивање ванредних парламентарних избора.

Председник Србије Александар Вучић и остали државни званичници стално су позивали на дијалог, али организатори блокада су одбијали те позиве.

Студенти у блокади су 15. марта и 28. јуна у Београду организовали протесте, након којих су групе учесника напале полицију, а полиција је потом интервенисала.

Студенти у блокади и групе грађана које су их подржавале блокирале су и зграде појединих установа и институција - зграде РТС-а, као и зграде судова у више места, пре свега у Новом Саду, за време док су саслушавани учесници протеста осумњичени за тешка кривична дела.

Студентима у блокади потом су се придружили и тзв. зборови и заједно су организовали насилне протесте током којих су демолиране просторије Српске напредне странке у више градова - Новом Саду, Београду, Ваљеву, нападани припадници полиције и присталице СНС-а.

Већина државних факултета није радила, па је претила опасност да академска година буде изгубљена. 

Почетком марта студенти који су желели да похађају наставу поставили су шаторе у Пионирском парку и ту боравили све време, тражећи да факултети почну да раде и да им буде омогућено да похађају наставу и полажу испите и истичући да је право на образовање гарантовано Уставом. 

Студенте који желе да уче потом су подржали и грађани који се противе блокадама, а шаторе испред Скупштине блокадери су често нападали, бацајући на њих бакље и друге предмете и покушавајући да упадну у Пионирски парк.

Један од шатора запаљен је 22. октобра, а из ватреног оружја рањен је Милан Богдановић, који је био у једном од шатора испред Скупштине.

Шатори су уклоњени у децембру, на молбу председника Александра Вучића, који је рекао да су грађани који су били испред Скупштине одбранили државу и да ће та пожртвованост грађана ући у историјске уџбенике. 

Надокнада наставе и испита на факултетима почела је од априла, углавном онлајн, а текућа академска година почела је 3. новембра и тако се ситуација на универзитетима нормализовала.

Било је покушаја блокаде и рада Скупштине Србије, као и скупштина Београда, Новог Сада и још неких локалних самоуправа.

Посланици опозиције у марту су изазвали инциденте у Скуштини Србије бацајући сузавац и димне бомбе, а од сузавца су тада повређене три посланице. 

Број учесника протеста и блокада временом је опадао, а у августу, септембру и октобру широм Србије на улице су масовно изашли грађани који се противе блокадама, који су подржали државно руководство и поручили да желе да се нормално крећу, раде и уче. 

 Када је реч о судском поступку за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, Виши суд у Новом Саду у децембру је одлучило да кривични поступак буде обустављен против шест особа, а оптужница је потврђена против седам особа.

Кривични поступак је обустављен против Горана Весића, Јелене Танасковић, Аните Димоски, Милана Спремића, Марине Гавриловић и Дејана Тодоровића, због тога што, како је наведено, нема довољно доказа да су извршили кривично дело које им се ставља на терет.

У Србији су у 2025. години локални избори одржани у Зајечару, Косјерићу, Неготину, Мионици и Сечњу и у свим тим местима је победила Српска напредна странка или коалиција окупљена око те странке. 

Када је реч о европским интеграцијама, Савет  ЕУ у децембру је одложио одлуку о отварању кластера 3 у преговорима са Србијом, наводећи да је потребно да Србија оствари "даљи напредак у области владавине права и нормализацији односа са Приштином", иако је Европска комисија оценила да је Србија технички спремна за отварање кластера 3.

Највиши званичници Србије су истакли да је земља много тога урадила на путу европских интеграција, оцењујући да њени напори нису вредновани на прави начин и Србија потом није учествовала на самиту ЕУ-Западни Балкан. 

У овој години настављена је и модернизација и јачање Војске Србије, а Београду је у септембру одржана велика војна парада "Снага јединства", на којој је учествовало око 10.000 припадника Војске и приказано око 2.500 средстава наоружања и војне опреме.

Представници државе и Војске Србије су истакли да циљ параде није да се упуте претње било коме, већ да се прикаже спремност и способност Војске да одврати било ког агресора. 

Када је реч о Косову и Метохији, Приштина је и у 2025. наставила противправно затварање српских институција и институционално насиље над српским народом. 

Према подацима Канцеларије за КиМ, у овој години забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената усмерених против Срба.

Дужност специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине 1. фебруара је преузео Петер Соренсен, пошто је Мирославу Лајчаку истекао мандат и одржано је неколико рунди дијалога на нивоу главних преговарача, али без резултата. 

Београд је у дијалогу инсистирао на формирању Заједнице српских општина, али је Приштина одбијала разговор о томе, иако је формирање Заједнице српских општина њена обавеза предвиђена Бриселским споразумом.

На КиМ су у фебруару одржани редовни избори за скупштину привремених институција, али након њих није изабрана влада, а на ванредним изборима 28. децембра Самоопредељење је поново освојило највише мандата, док је Српска листа победила у свим општинама са српском већином.

У октобру су одржани локални избори, на којима је Српска листа победила у свих 10 општина са српском већином и тако се вратила на власт у четири општине на северу Покрајине, где су градоначелници били Албанци изабрани у априлу 2023. године, на изборима које су Срби бојкотовали због противправних потеза Приштине и непоштовања споразума.

Приштина је и ове године наставила да набавља наоружање за тзв. косовске безбедносне снаге, пре свега од Турске, САД и Немачке, а потписала је и споразум о сарадњи у области одбране са Албанијом и Хрватском, иако је, према Резолуцији 1244 СБ УН, КФОР једина оружана сила у Покрајини. 

Годину на измаку обележила је и интензивна дипломатска активност руководства Србије, пре свега председника Вучића, са циљем јачања позиције Србије и заштите националних интереса.

Председник је у септембру учествовао на заседању Генералне скупштине УН у Њујорку, где је указао на важност поштовања принципа УН и позвао међународну заједницу да предузме конкретне мере како би се осигурали безбедност и права Срба на КиМ.

Вучић је тада у Њујорку, између осталог, разговарао са државним секретаром САД Марком Рубиом, а тема разговора било је јачање политичког дијалога Србије и САД.

Председник је ове године неколико пута посетио Брисел и разговарао са највишим  званичницима ЕУ, а у мају је у Москви присуствовао војној паради поводом Дана победе и састао се са председницима Русије, Кине и Казахстана Владимиром Путином, Си Ђинпингом и Касимом Жомартом Токајевом.

Вучић је у септембру посетио Кину, где је присуствовао обележавању 80. годишњице победе у Другом светском рату и поново се састао са председницима Кине и Русије.

Председник је посетио и Уједињене Арапске Емирате, Француску, Јапан, Мађарску, Бугарску, Узбекистан, као и Републику Српску, а учествовао је и на састанку Светског економског форума у Давосу и на самитима Европске политичке заједнице у Тирани и Данској.

Ове године Србију су посетили бројни страни званичници, међу којима највиши функционери ЕУ - председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Антонио Кошта и висока представница за спољну политику и безбедност Каја Калас.

Председник Вучић се више пута састао са премијером Мађарске Виктором Орбаном,  а Орбан и други мађарски званичници су у разговорима истакли да је Мађарска поуздан партнер Србије у решавању енергетских и других проблема са којима се наша земља  суочава због тренутне геополитичке ситуације у свету.

У Београду је током ове године више пута био и доскорашњи председник Републике Српске Милорад Додик.

Београд је у овој години био домаћин и председнику Уједињених Арапских Емирата шеику Мохамеду бин Заједу ал Нахјану, као и италијанској премијерци Ђорђи Мелони и председницима Словачке, Грузије и Конга.