ПЕСНИК ХУМОРА И МЕЛАНХОЛИЈЕ Уз одлазак поете Миодрага Раичевића (1955–2025)
На другу обалу прешао је један од најпризнатијих савремених српских песника Миодраг Мијо Радичевић.
Рођен 1955. у Подгорици, већи део животног века провео је у Београду, где је и стекао књижевно име... Потписао је седам песничких књига, које су му донеле награде „Марко Миљанов“, „Рамонда сербика“, „Бранко Миљковић“, „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“... али и четири романа, неколико сваштара, а био је и приређивач бројних књига, антологичар.
Годинама је деловао као уредник у Службеном гласнику, у којој је оснивао библиотеку „Кључ од куће”, као и у књижевним гласилима (Овдје, Књижевност, Београдски књижевни часопис), те био активан у издавачкој кући „Граматик”, која му је и објавила збирку „О стварима које је Хомер пропустио“, 2023. награђену Змајевом наградом Матице српске.
Тада је у образложењу жирија најстаријег књижевног признања на српском културном простору наведено да, иако „Миодраг Раичевић каже да нема амбиција да допуни и заокружи Хомерово дело - мада то наслов другачије говори – али то дело ипак и допуњује и заокружује, и то тако што ће и Одисеју и Итаку реактуализовати, попут Црњанског, и учинити их делом свога света и свог времена, одајући притом дубоко поштовање и Грчкој, као огњишту културе света, и њеној класичној и савременој поезији и лепоти“.
Говорећи о теми смрти, као једној од главних у награђеној књизи, Раичевић је исказао мајсторство да ту тему спаја са иронијом и песничким хумором.
„Хумор је једно од трајних својстава Раичевићеве поезије, али је у овој књизи он спојио хумор са густом меланхолијом“, истакао је председник жирија, академик Јован Делић.
Захваљујући се тада на награди, Раичевић је рекао да се „највећи ефекат у поезији постиже се кад песнику пође за руком да читаоца изненади нечим познатим.
„Сад, при крају живота, ако изузмемо грешке које сам правио, схватио сам да сам – у свему био у праву”, поручио је Раичевић у свом препознатљивом стилу.