НЕ БАЦАЈТЕ СТАРЕ УКРАСЕ Ако имате ове СТАКЛЕНЕ КУГЛЕ, у рукама држите МАЛО БОГАТСТВО, а ево и зашто!
Јелка окићена разнобојним куглама до данас је оличење новогодишњих празника.
Данас се, међутим, најчешће користе пластични украси за јелку, док је у прошлости стаклена кугла била једини украс који се признавао. А где је настала прва стаклена кугла за божићну јелку?
Иако је њено име мало познато, у градићима немачке савезне државе Тирингије, која је некада била део Источне Немачке, рођени су, боравили, студирали, стварали или умрли неки од најпознатијих личности историје не само Немачке, него и читавог света: Мартин Лутер, реформатор католичке цркве и зачетник протестантизма; композитори Јохан Себастијан Бах и Јохан Пахелбел, а касније и Рихард Вагнер и Франц Лист; писац и песник Гете, филозоф Ниче и "немачки Шекспир" - песник Фридрих Шилер.
Осведочена као место инспирације, Тирингија је поред дела великих умова донела свету још један украс! Новогодишњи.
Стаклени украси за јелку настали су средином XIX века када су стаклодувачи тирингијског града Лауша почели да праве једноставне куглице. Уочи дочека Нове године, дошли су на идеју да украсе направе у облику воћа и орашастих плодова, којима се до тада украшавала јелка.
Веома брзо је продаја стаклених украса у Лауши и околини почела да цвета. Када су стаклодувачи осмислили начин да њихово стакло буде обојено, додавајућу раствор сребрне соли, разиграни украси висили су са јелки широм земље.
До 1900. године била је доступна читава палета боја и облика блиставог новогодишњег накита, а уз подршку немачке царске породице, јелка је постала национални симбол.
Извозиле се широм света из европске земље
Стаклени украси су се касније извозили широм света, а највише у остатак Европе и Сједињене Америчке Државе. Предузетници који су ово радили, зарађивали су милионе.
Немачка је била ексклузивни произвођач стаклених украса до 1925. године. Те године је почела обимна производња стаклених украса у Јапану. У касним двадесетим Чехословачка и Пољска, две државе са дугом традицијом у изради стакла, почеле су да израђују своје украсе.
Када је 1939. године почео Други светски рат, Европа је, између осталог престала да извози новогодишње украсе. Тада се отвара "Цорнинг Glass Works" у Њујорку који започиње производњу новогодишњих украса од стакла.
Након Другог светског рата, влада Источне Немачке је већину Лаушиних фабрика за производњу украса претворила у државно власништво, па је производња истих престала. Након пада Берлинског зида, већина фирми је поново основана. Данас постоји око 20 малих фирми стакла у Лауши које производе стаклене украсе.
Људи који их имају, углавном су их наследили, а ако пожеле да их купе, мораће да одвоје озбиљну суму новца, јер једна кугла може коштати и од хиљаду па све до колико хиљада динара.
