У њој су се крстили Свети Сава и његова браћа ОВО ЈЕ НАЈСТАРИЈА ЦРКВА У СРБИЈИ Посвећена је апостолима Петру и Павлу, а због ВЕЛИЧАНСТВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ нашла се и на Унеско листи
НОВИ ПАЗАР: На узвишењу само неколико километара од Новог Пазара налази се најстарији споменик црквене архитектире у Србији, посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.
Претпоставља се да је ова црква изграђена у ИX веку на темељима још старије богомоље која је ту постојала још у VI веку.
Овде су крштени синови Немањића, Вукан, Немања и Растко. Стефан Немања овде је одржао два државна сабора од којих је посебно значајан онај из 1196. године када се одрекао престола. У овој цркви се замонашио, и одавде је отишао прво у Студеницу а затим и на Свету гору. У овој старој богомољи која одолева вековима, заиста су исписане неке од најбитнијих страница српске историје, рекао је за РИНУ протојереј ставрофор, старешина Петрове цркве у Расу Томислав Миленковић.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расуједна је од ретких саграђена у том периоду, а да има кружну основу. Унутар зидина налазе се изузетно важне среднњовековне фреке и живопис у у четири слоја. Због своје величанствене архитектре уписана је на Унеско листу светске баштине, а у Србији је под строгом заштитом.
Ова црква била је седиште рашких епископа, а касније и рашких митрополитама који су одавде столовали. Окружена је православним гробљем, а надгробни споменици представљају најубедљивије сведочанство о животу и деловању људи у прошлости. Током године ову светињу обиђе велики број верника, али и туристичке групе из иностранства. Јако је важно да и наш народ зна своју прошлост, јер само тако може да има и добру будућност, каже Миленковић.
На локалитету где се налази црква рађена су бројна археолошка истраживања. Пронађен је зид из доба Немањића, а овде су на најбољи и најрепрезентативнији начин представљени споменици Студеничке школе. Током искповања у непсоредној близини Петрове цркве половном прошлог века откривено је и велико благо познато као „новопазарски налаз“. Претпоставља се да је реч о једном гробу, при чему је уз покојника било сахрањено и све његово богатство.