ДАНАС СЛАВИМО БАДЊИ ДАН О бадњаку ОВО треба да се зна
Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележaвају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста и најављује прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, а уједно и породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Јутро почиње сечењем бадњака
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста - бадњаку, светом дрвету Словена. И за сечу бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.
По бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.
По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.
Смисао бадњака
Смисао бадњака је и у томе што се укућани окоњега загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем. Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Народни обичаји око Бадњег дана стари су вековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.
Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.
