У ЦЕНТРУ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА ДАНАС ЈЕ ОДРЖАНО, ЈУБИЛАРНО, 10. ЛОМЉЕЊЕ ЧЕСНИЦЕ Четири од пет сребрњака, дар Леа Малешевића, добило власнике

Након Свете архијерејске литургије коју је у том катедралном сремскокарловачком храму служио митрополит сремски Василије са локалним свештенством, и отпеваног тропара Рождество твоје, чесница тешка више од 30 килограма, коју традиционално све ове године припрема пекара „Ака“ из Футога, власнице Даре Јеличић, врло брзо је нестала у рукама деце и покојег одраслог човека.

У том великом обредном божићном колачу, поводом јубиларног, десетог ломљења, нашла су се пет сребрњака, поклон Леа Малешевића, уместо три како је до сада било. У питању су сребрњаци у апоенима од динар из 1897, 1904, два из 1912. и 1915. године са ликовима последњег краља Србије из династије Обреновић - Александра Обреновића (1897) и краља Петра Карађорђевића.

Сребрњаке су пронашла деца Василије Врга, Милица Инђић и Алексеј Баранов, те младић Стефан Новковић. Њима су уручени пакетићи, дар Саборне цркве, с тим што је Стефан Новковић задржао сребрњак за успомену, а пакетић поклонио дечаку поред себе. Код кога је завршио пети сребрњак није познато. 

– Захвалност дугујем Дари Јеличић, власници пекаре „Ака“, која све ове године неуморно и вредно својим рукама, иако је у пензији, прави чесницу са добром вољом и жељом да настави док је жива – каже за „Дневник“ Лео Малешевић. – Чесница је била тежа од 30 килограма и метар у пречнику.

Сребрњаке са различитим ликовима наменио сам ове године с посебним разлогом. Желео сам да симболизују уједињење, да се Срби сложе, да се не деле по династијама, на партизане и четнике, ћације и протестанте, него да се сложе око Српске православне цркве па ће Бог да нас награди, да се обожимо и умножимо на радост, весеље и спасење. Најдраже ми је у целој овој десетогодишњој пракси што је из годне у годину растао број људи и деце који долазе у црку за Божић, нарочито деце. Последњих неколико годна је њихов број толики да размишљам да тражим благослов од митрополита и свештенства да направимо још једну чесницу. 

Малешевић напомиње да је данас било стотинак, а можда и више деце у цркви, а то је, када је установио овај обичај у Карловцима, била његова основна жеља и замисао.

– Веома сам поносан што све већи врој деце и омладине долази у цркву на најрадоснији хришћански празник и њихови осмеси и родост на лицу ми дају снагу и енергију да наставим даље да на тај начин дајем допринос лепоти Карловаца и успевам да обрадујем најмлађе. Нека је на здравље и спасење деци и човеку који су пронашли сребрњак – каже Лео Малешевић.