Сутра је Свети Стефан и трећи дан Божића! ЕВО ЗАШТО НАРОД ОВАЈ ПРАЗНИК ЗОВЕ „СЛАВА ЗА ШКРТИЦЕ“ и који обичаји се морају испоштовати!
Као празник који симболично затвара божићне дане, Свети Стефан подсећа да су заједништво, мир и поштовање.
Иако се у народу често у шали каже да је Свети Стефан „слава за шкртице“, овај дан има дубоку симболику захвалности.
Сутра, 9. јануара, православни верници обележавају Светог Стефана, првог хришћанског мученика и архиђакона, а уједно и трећи дан Божића. Стевањдан је једна од најчешћих крсних слава у српском народу. Ово је празник који симболично затвара божићни циклус.
Иако се у народу често у шали каже да је Свети Стефан „слава за шкртице“, овај дан има дубоку симболику захвалности, заједништва и чувања традиције, а обичаји који га прате сведоче о снажној вези вере, породице и природе.
Изношење божићне сламе – знак завршетка празника
Један од најраспрострањенијих обичаја на Стевањдан јесте изношење божићне сламе из куће. Слама која је од Бадње вечери стајала испод трпезе пажљиво се скупља и износи из дома, јер се верује да у себи носи благослов и плодотворну моћ.
У многим крајевима слама се односи у шталу, воћњак или међу пчеле, како би година била родна и успешна. У Војводини је обичај да сламу износе жене, и то тихо, без буке, јер се верује да се тако Божић испраћа са поштовањем. Метла којом се слама пометла често се не користи током године, већ се чува као симбол здравља и среће у кући.
Зашто се каже да је Свети Стефан „слава за шкртице“?
Израз „слава за шкртице“ везан је за народну шалу, јер Стевањдан долази непосредно после Бадњег дана и Божића, када су трпезе већ богате и гости сити. Због тога се каже да домаћини тог дана не морају да износе обиље хране као за друге славе, преноси к1инфо.рс.
Међутим, као и код сваке крсне славе, суштина Стевањдана није у количини јела, већ у окупљању породице, кумова и пријатеља. Славски колач, славска свећа и икона Светог Стефана обавезни су део трпезе, јер без њих слава нема прави смисао.
„Полазак шљива“ – обичај за родну годину
У појединим крајевима Шумадије, Стевањдан је повезан са обичајем познатим као „полазак шљива“. Домаћин симболично одлази у воћњак са секиром и запрети да ће посећи неродна стабла. Тада га неко од укућана или комшија зауставља речима: „Не сеци, родиће ове године“.
Овај обичај завршава се стављањем сламе у ракље стабала, као симбол наде у бољи род и благостање у години која долази.
Вера и заједништво као порука Светог Стефана
Иако се обичаји разликују од краја до краја, Стевањдан свуда носи исту поруку – јачање породичних веза! Наравно, ту је и захвалност и очување вере. Као празник који симболично затвара божићне дане, Свети Стефан подсећа да су заједништво, мир и поштовање!