“ЋЕ ИЗЕДЕШ ГОЛЕМ ЋУТЕК“...
ФАСЦИНАНТНА РАЗНОЛИКОСТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Јужњачки дијалекат крије изразе које ће мало ко северније разумети ЕВО ШТА ЗНАЧЕ НЕКЕ РЕЧИ
Србија је земља са богатим речником, како књижевним, тако и оним народним. Често се води полемика како је правилно говорити и чији је дијалект најисправнији, али то нећемо никада сазнати, јер свако води на своју воденицу.
Најчешће се људи зезају на рачун јужњака, који свој говор чувају себично и не би га мењали ни за шта на свету. Ти кротки људи, држе до себе, не дају своје "бе", па макар им то последње било.
Често се људи питају шта значе неке речи, а поготову када гледају "Зону Замфирову" или "Ивкову Славу", па онда гуглају како би то сазнали. Српски језик је разнолик, а доста им и турских речи, као и Бугарских, зависи из ког дела јужен Србије се долази. Када је реч о Нишу и околине, ту има доста турских речи. На пример, када тетка Дока у Зони Замфировој каже "Ће изедеш голем ћутек", то значи да ће неко да добије велике батине.
На пример када је неко аздисао, то значи да је неко размажен и да треба да се смири мало. На пример, Нишлије користе реч "мајем се", то значи да се неко шета или иде тако по граду необавезно "Ево брате, мајем се" и то је карактеристична изјава за овај град и ниједан други. Када човек скарабуџи нешто, то значи да је он нешто урадио на брзину, ко зна како или што би рекли "Не дај Боже".
Нико не воли да џеди или како би се рекло да дуго чека. Међутим, за то има оправдање, јер га је неко можда "закасао" негде или што би значило задржао се, па није могао да стигне на време. Дворска луда или неко ко није озбиљан, назива се "зевзек". Када се двоје бенгдедисују, они се онда ашикују или што би значило, када се двоје гледају они се удварају.
Оно што је специфично у Пироту и том делу Србије, јесу шопске речи. Шопи су племе које је живело на граници Србије и Бугарске, а они себе не сматрају ни Србина, а ни Бугарима. Они углавном живе у Пироту и околним селима, Димитровграду, Босилеграду, али има их и на другој страни границе, као што су Видин, Крачимир, Калотина и све до Софије. На пример код њих се каже "Тури тој тука на масуту", што би значило "Стави то ту на столу" или "Озокај баштути", што би значило "Позови тату".
Оно што је фасцинантно, јесте да се Пироћанци и Лесковчани, Врањаци, могу разликовати по говору. На пример, Пироћанци кажу "кво је бе било", а Лесковачни или Врањанци би рекли "што је бе било". Све у свему, српски језик је разнолик и веома занимљив, а сви делови Србије имају неку своју карактеристичну реч, што је јако занимљиво.