НАЈТРАЖЕНИЈИ ПРОДАВЦИ И МАГАЦИОНЕРИ Инфостуд: У Србији у 2025. години скоро 15 одсто мање огласа за посао ЗИДАРИМА И МЕХАНИЧАРИМА СЕ НУДИ И ДО 2.000 ЕВРА

Према подацима Инфостудових сајтова за запошљавање и каријерни развој (Послови Инфостуд, ХеллоWорлд и Стартуј Инфостуд), број огласа за посао био је мањи, али структура потражње показује да су потребе привреде и даље јасно дефинисане, као и да се запошљавање спроводи опрезније и селективније.

Највише огласа било је објављено у области трговине, затим у производњи, као и у услужним делатностима и занатима.

Међу пет најтраженијих области нашли су се још ИТ сектор и угоститељство.

Овај редослед најтраженијих области потврђује да се тржиште рада и даље базира на оперативним и услужним пословима, који чине основу свакодневног функционисања привреде.

Посматрано по занимањима, најтраженији су били продавци, магационери, радници у производњи и административни радници, али и возачи и комерцијалисти.

То показује да се, упркос мањем броју огласа, потражња за конкретним и применљивим вештинама није смањила.

Како је саопштено, и током 2025. године био је изражен је недостатак радне снаге у занатским и квалификованим занимањима, што се директно одражава на висину просечних понуђених зарада.

Послодавци су у просеку нудили око 226.500 динара за зидаре, док су механичари могли да очекују просечну понуђену зараду од око 220.800 динара.

Међу високо дефицитарним занимањима су били и аутолимари, са просечном понуђеном платом од око 146.000 динара, као и аутомеханичари, за које се у просеку нудило око 130.000 динара.

Дефицит је био изражен и у услужним и занатским делатностима где је фризерима у просеку нуђено око 114.000 динара, лимарима око 112.000 динара, козметичарима око 107.000 динара, док су пекари могли да очекују просечну понуђену зараду од око 102.000 динара.

На листи дефицитарних занимања налазило се и занимање дипломирани ветеринар, са просечном понуђеном платом од око 115.500 динара.

ИТ тржиште рада и у 2025. години бележило је пад броја огласа, али знатно споријим темпом него у периоду након 2022. године, када је уследио стрмоглави пад после вишегодишњег раста.

У 2025. години било је објављено 4.619 ИТ огласа, што је око 16 одсто мање него годину раније.

Како је наведено, иако се ИТ сектор не враћа на ниво раста из периода пре 2023. године, подаци указују на то да се тржиште запошљавања постепено смирује на нижем нивоу, без додатног убрзавања негативног тренда.

Структура огласа показује да је највећа потражња за медиор и сениор кадровима, док су јуниор позиције и даље ретке, што отежава улазак нових кандидата у ИТ сектор.

Најтраженији су и даље софтверски девелопери, као и бацкенд, фронтенд и фулл стацк профили, уз стабилну потражњу за ИТ суппорт, системским, ДевОпс и QА позицијама.

Разлике у потражњи прате и изражене разлике у просечним понуђеним зарадама - сениор ИТ позиције у просеку нуде око 4.600 евра, медиорске око 2.750 евра, док се јуниор зараде крећу око 950 евра, што јасно осликава јаз између нивоа искуства на ИТ тржишту рада.

Успоравање тржишта рада током 2025. године посебно се одразило на групе које се и иначе теже запошљавају.

Током године било је објављено 13.696 огласа намењених младима, што је готово 21 одсто мање него у 2024. години.

Ови подаци указују на то да се у условима опрезнијег запошљавања ређе отварају позиције намењене кандидатима без претходног радног искуства.

Сличан тренд забележен је и код огласа доступних особама са инвалидитетом.

У 2025. години било је објављено 3.099 таквих огласа, што је око 20 одсто мање у односу на претходну годину, што додатно потврђује да инклузивно запошљавање и даље остаје посебно осетљиво у периодима тржишног успоравања.

Како је наглашено, успоравање тржишта рада у 2025. години резултат је комбинације глобалних економских неизвесности, опрезнијег пословања компанија и прилагођавања трошковима, што се најпре одражава на број новоотворених позиција.

Ипак, потражња за конкретним знањима и вештинама остаје присутна, док недостатак занатске радне снаге, мањак могућности за младе и корекција у ИТ сектору остају кључни изазови који ће обликовати тржиште рада и у периоду који долази.