БРАКОВИ ЦИМЕРСКОГ ТИПА – БЕЗ КОНФЛИКАТА, АЛИ И ТОПЛИНЕ
КАДА ОВО ИЗОСТАЈЕ, СЕКС ВИШЕ НЕМА ГДЕ ДА ЗАИСКРИ Спаваћа соба је огледало односа, тврди психотерапеуткиња
Психотерапеуткиња Светлана Мајкић поново је покренула важну тему на друштвеним мрежама.
У најновијој објави на Инстаграму говорила је о томе зашто све више парова живи без интимних односа, и зашто проблем готово никада не почиње у спаваћој соби.
Интимност не почиње у спаваћој соби
Како истиче Мајкићева, интимност не настаје у тренутку када се угасе светла, већ много раније у свакодневним сусретима, начину на који се партнери гледају, слушају и доживљавају.
„Интимност не почиње у спаваћој соби. Она почиње много пре тога у свакодневном односу, у начину на који се двоје људи срећу, виде и организују своје време”, наводи психотерапеуткиња у опису објаве.
Према њеним речима, управо ту се постављају темељи блискости или се, с друге стране, полако гради дистанца.
Бракови који функционишу, али не живе
Светлана Мајкић посебно се осврнула на односе које описује као „живе бракове који више не живе”. У тим заједницама партнери деле простор, рачуне и обавезе, али не и оно најважније – блискост.
„То су односи у којима се дели стан, навике и одговорност, али не и додир, рањивост, жеља и приврженост. Они функционишу као тим, али не и као пар”, објашњава она.
Такви односи често не пуцају уз свађе и драме, већ тихо клизе у оно што Мајкићева назива браком цимерског типа – без конфликата, али и без топлине. Без расправа, али и без погледа који говори „желим те”.
Секс није први који нестаје
Једна од кључних порука њене објаве јесте да секс готово никада није први који нестане из односа.
„Најпре нестаје емоционална интимност – разговори, пажња, интересовање, додир изван спаваће собе, знатижеља једно за другим. Када тога нема, секс више нема где да заискри”, истиче психотерапеуткиња.
Према њеном стручном искуству, многи парови не престају да буду интимни зато што се не воле, већ зато што престану да се појављују у односу као особе. Уместо тога, постају функције, навике и распореди.
Однос се гради у малим стварима
Мајкићева наглашава да брак може да преживи различите кризе, али не и потпуну емоционалну дистанцу. Интимност се, како каже, гради у начину на који разговарамо, слушамо и улазимо у простор оног другог.
„Почиње у малим гестовима – у топлом погледу, додиру који смирује, у питању: ‘Како си стварно?’ и у осећају да нисмо сами у ономе што носимо.”
Интимност, према њеним речима, настаје у поверењу, у границама које се поштују, у одговорности за сопствене емоције и у сигурности која се гради из дана у дан.
Спаваћа соба као огледало односа
Закључак објаве, који је посебно одјекнуо међу пратиоцима, јесте једноставан, али снажан:
„Спаваћа соба је само одраз онога што се гради преко дана. Ако нема блискости у свакодневици, не може је бити ни у спаваћој соби. Интимност је одраз односа – не настаје одједном, већ се негује сваког дана.”
Управо због ове искрене и јасне поруке, објава Светлане Мајкић изазвала је велико интересовање и отворила простор за важно питање: колико заиста негујемо блискост у односима које живимо сваки дан.
