(ВИДЕО) ДА ЛИ СТЕ СЕ ИКАДА ЗАМИСЛИЛИ КАКО БИ ИЗГЛЕДАО НОВИ САД ОД ВУНИЦЕ Ево како је једна Рускиња, уз помоћ вештачке интелигенције, „исплела“ град у ком живи
Фотографије Новог Сада које делују као да су исплетене од мекане вунице, а затим оживљене у кратком видео-формату, последњих дана освојиле су друштвене мреже.
Иако на први поглед делују као симпатична дигитална игра, иза „плетеног Новог Сада“ стоји занимљива ауторка и још занимљивија прича.
Ауторка ових необичних АИ видеа је Ната Јуденкова, фотографкиња из Санкт Петербурга, која последње три године живи у Новом Саду. Управо је овај град постао инспирација за њен рад који је, како сама каже, настао као домаћи задатак.
„Ово је био мој други домаћи задатак на курсу из вештачке интелигенције. Нисам имала циљ да постанем популарна, већ само да урадим задатак на свој начин“, каже Ната за „Дневник“.
Међутим, реакције публике су је изненадиле. Коментари, поруке и молбе да „исплете“ и друге градове почели су да пристижу, па је тако настао мали, спонтани пројекат: плетени градови Србије. После Новог Сада, свој „вунени“ облик добила је и Кикинда.
Фотографски поглед на град
„Као фотограф, увек примећујем детаље који обичном пролазнику нису занимљиви или их не види. Град кроз објектив и град кроз свакодневну журбу - то су два различита света.“
Иако је у техничком смислу видео креиран уз помоћ вештачке интелигенције, кључни део посла ипак остаје људски: избор мотива, атмосфере и начина на који ће град бити представљен.
„Док сам тражила материјал за видео, сазнала сам много занимљивих ствари о градовима. Већ имам план да их обиђем и видим својим очима“, открива Ната за „Дневник“.
Посебно емотиван део приче односи се на њен однос према Србији и људима који у њој живе.
„За мене је велика част што могу да урадим нешто лепо за становнике Србије. Људи су били веома добри према мојој породици када смо дошли, помагали су нам док још ништа нисмо знали“, каже она.
Од домаћег задатка до малог пројекта
Плетени Нови Сад и Кикинда постали су почетак серијала „плетених градова Србије“, који је настао спонтано - на захтев публике.
У времену када се о вештачкој интелигенцији често говори кроз страх и неповерење, рад Нате Јуденкове показује једну другачију страну: АИ као алат за креативност, игру и топлу визуелну причу о граду.
А Нови Сад, бар на тренутак, изгледа као да је неко заиста узео вуницу и игле и стрпљиво га исплео.
А. Савановић
