ПОЗНАТА ЈЕ ЈЕДИНА СРПСКА РЕЧ КОЈА ЈЕ И ДАНАС ОСТАЛА У ТУРСКОМ ЈЕЗИКУ: Сви православци су на њу поносни А ЕВО ТУРЦИЗАМА КОЈЕ КОРИСТИМО

Бројне речи које свакодневно користимо потичу управо из турског, али је много мање познато да се и обрнути процес догодио - да је једна српска реч пронашла трајно место у турском језику.

И то не било каква реч, већ назив једног од најважнијих хришћанских празника.

Како су турцизми постали део свакодневице
Због вишевековне турске владавине на Балкану, српски језик је богат турцизмима, речима преузетим из турског језика. Сличан утицај приметан је и у грчком, бугарском, македонском и јерменском језику, који су се такође развијали под окриљем Османског царства. Процене говоре да је у српски језик током тог периода ушло више од шест хиљада турских речи. Иако су многе временом изашле из употребе, сматра се да се и данас активно користи око три хиљаде турцизама.

Речи које користимо, а да тога нисмо свесни
Бурек, будала, башта, ћуп, џеп, џин, мајмун, памук, папуче, паре, пита, ракија, сандук, торба, топ, занат - само су неки од примера речи које су толико укорењене у језику да се доживљавају као домаће. Међутим, размена није била једносмерна.

Када су Турци позајмљивали речи
Вишевековни суживот различитих народа довео је до тога да и турски језик преузме одређене словенске изразе. Поједини домаћи лингвисти сматрају да их је било и до 1.000, али реалност је да се већина данас користи веома ретко или је потпуно нестала из савременог говора.

Највише сачуваних израза односи се на администрацију, правне норме и рударство. У свакодневном језику Турака остало је тек неколико речи словенског порекла, попут краљ, краљица, чета, вишња или коса у значењу алатке.

Једина реч за коју нема дилеме
Ипак, само за једну реч са сигурношћу се може рећи да је српског порекла - Божић.

У турском језику овај израз се изговара као "Боџук" и користи се искључиво за православни Божић, који се обележава 7. јануара. Постоји и реч Ноел, али се она односи на Божић који се слави 25. децембра.

Када Турци кажу "Боџук", тачно се зна да мисле на празник рођења Христа по јулијанском календару, што ову реч чини јединственим србизмом који је опстао у турском језику до данас.

Kurir.rs/B92