ЗАСЛУЖЕНА ПЕНЗИЈА Легендарни амерички ловац Ф-16 повучен из употребе у Данској након 46 година службе СПЕКТАКУЛАРАН ПОСЛЕДЊИ ЛЕТ

У Краљевском ратном ваздухопловству Данске (Дет Конгелиге Danske Flyvevåben), ту улогу је, без икакве дилеме, имао Ф-16. После 46 година непрекидне службе, овај ловац је средином јануара 2026. године полетео последњи пут са ваздухопловне базе Skrydstrup, чиме је затворено једно од најдужих и најзначајнијих поглавља у историји данске војне авијације.

Ф-16 је у Данску стигао почетком 1980. године као део велике модернизације тадашњег ваздухопловства, у оквиру заједничког европског програма набавке. У времену Хладног рата, био је замишљен као одговор на совјетску претњу, али је током деценија прерастао своју првобитну улогу. Од авиона намењеног пре свега за одбрану националног ваздушног простора, Ф-16 је постао вишенаменска платформа, способан за широк спектар задатака у међународним операцијама. 

Током готово пола века службе, дански Ф-16 учествовали су у борбеним операцијама и задацима ваздушне подршке ван граница земље. Од Балкана крајем деведесетих, преко Авганистана, Ирака и Сирије, до Либије 2011. године, ови авиони су били стални део савезничких операција. Паралелно с тим, обављали су и ваздушно надзирање и одвраћање у оквиру НАТО задатака, укључујући мисије над Балтиком и Исландом, често у периодима повишених безбедносних тензија.

Ипак, опроштај од Ф-16 у Skrydstrupu није имао искључиво војни карактер. У хангару су се окупили пилоти, техничари, припадници обезбеђења и остало особље које је током година било непосредно везано за овај авион. Начин на који су се међусобно ословљавали, именом или надимком, јасно је показивао да се не затвара само поглавље једног типа авиона, већ и једног устаљеног начина рада. За многе, Ф-16 је био део свакодневице и професионалног идентитета, а не само средство борбене употребе.

Симболика опроштаја била је снажна. Четири авиона извела су последњи формацијски прелет изнад Данске, након чега су слетели по последњи пут. Један од говорника био је генерал Кристијан Хвидт, човек који је још 1980. године слетео првим данским Ф-16 у Skrydstrup и касније командовао ескадрилом задуженом за његово увођење у оперативну употребу. Његове речи су јасно ставиле до знања да се Ф-16 не повлачи зато што је застарео у класичном смислу, већ зато што се променила природа ратовања.

Управо та промена представља кључ за разумевање одлуке Данске да Ф-16 препусти место авиону пете генерације. Савремени сукоби све мање подразумевају јасно раздвојена бојишта и линеарне борбене линије. Данашње операције одвијају се истовремено у ваздуху, на копну, на мору, у свемиру и у дигиталном простору, при чему сви ти домени међусобно утичу једни на друге. У таквом окружењу, борбени авион више није само платформа за ношење наоружања, већ чвориште за прикупљање, обраду и дистрибуцију информација.

Ту се отвара простор за Ф-35, који је већ преузео део задатака у оквиру НАТО система брзог реаговања. За разлику од Ф-16, који је током година зависио од шире мреже сензора, извиђачких платформи и командних центара, Ф-35 је пројектован да самостално ствара целовиту слику бојишта. Његова способност да истовремено надзире велике просторе, размењује податке и остане тешко уочљив противничким радарима представља квалитативни искорак у односу на претходну генерацију ловаца.

Ипак, повлачење Ф-16 не значи и крај његове оперативне приче. Данска је одлучила да део флоте прода Аргентини, док је други део дониран Украјини. Тиме је авион, који је деценијама био ослонац данске одбране, добио нову улогу у сасвим другачијим безбедносним контекстима. За Украјину, то значи јачање способности у текућем рату, уз обимну обуку пилота и техничког особља. За Аргентину, повратак суперсоничне ловачке компоненте коју није имала више од једне деценије.

На тај начин, Ф-16 се из данске службе не повлачи тихо нити без трага. Напротив, одлази са репутацијом поузданог, свестраног и изузетно коришћеног борбеног авиона, који је успео да се прилагоди бројним модернизацијама и променама доктрине. За ратно ваздухопловство Данске, његово повлачење означава крај једне епохе, али и јасан улазак у нову, у којој технологија, умреженост и информацијска надмоћ имају пресудну улогу.

(Telegraf.rs)