ПРИМЕР ФИЗИЧКОГ, ДУХОВНОГ И КУЛТУРНОГ СТРАДАЊА Изложба „Икона на леду – прича о Павлу Павловићу” у Културном Центру Новог Сада
У оквиру овогодишњег програма „Ледена тишина“ који више од деценију Културни центар Новог Сада приређује поводом сећања на страдања Новосађана у рацији у јануару 1942. године, у Ликовном салону те установе отворена је изложба под називом „Икона на леду – прича о Павлу Павловићу“, једном од преко 20 убијених просветних радника током тог погрома.
Павле Павловић, како је рекао на отварању изложбе, управник Ризнице Епархије бачке протођакон Мирослав Николић, међу хиљадама страдалих у операцији мађарске окупационе војске која је у историји позната као Новосадска рација, је и породица Павла Павловића.
– Он је био типична фигура учитеља из доба Аустроугарске, а касније Краљевине Југославије – рекао је Николић. - Школовао се у чувеној српској учитељкој школи – Препарандији у Сомбору. Предавао је српски, математику, певања и цртање. Уједно је био и црквени појац, водио ђаке на литургију, тако да је његова улога била духовна и национална. Он и супруга Катарина су муком стекли кућу у данашњој Мајевичкој улици 3 у Новом Саду, која је била место њихове стабилности и напретка, али и страдања. Обоје су убијени у дворишту, али злочин над њима није био само физички него је имао и посебну симболику. Војници су њихову икону Светог Николаја Чудотворца исекли и бацили на лед, а њено уништење представљало је за окупатора уништење вере, идентитета и духовности српског народа.
Стардање тог леденог дана у Новом Саду избегла су Павлова деца –Иван и Мирјана. Иван је дошавши кући у дворишту затекао смрзнута тела родитеља и оскрнављену икону, коју је сачувао.
–Причу нам је пренела Павлова унука Катарина из Чикага. Рекла је да је остала једина која то памти и познаје и да је много важно да се то забележи и не заборави – истакао је Николић.
По његовим речима, икона је након егзекуције брачног пара Павловић, све време била у њиховој породичној кући у Мајевичкој улици. Била је подвргнута одрађеној примарној заштити. У том облику је пре годину и по стигла као поклон Катарине Пантић у Епархију бачку.
У намери да на тај начин буде сачувана за наредна поколења, додатно ју је учврстило сазнање да је Српска православна црква у календар светих уврстила страдале у том погрому 1942. као Свете мученике бачке, који се молитвено помињу и празнују 23. јануара.
Недавно рестаурирана икона која је саставни део јучерашње изложбе у Културном центру Новог Сада биће уврштена у сталну поставку Ризнице Епархије бачке.