Нова мапа запошљавања у ЕУ
ГДЕ У ЕВРОПИ ПОСАО ЧЕКА РАДНИКЕ? Ево у којој земљи се врата отварају широм, а где остају чврсто затворена
Према новом истраживању Conference Boarda глобалног пословног истраживачког центра, Данска је најатрактивнија европска земља за запошљавање у 2026. години.
Њену предност чине снажан екосистем вештина, висока продуктивност и умерени трошкови рада.
На другом месту налази се Швајцарска, која је остварила максималних 100 поена у категорији талената и вештина, али и даље представља изазов због високих трошкова живота и пословања.
Ирска заузима треће место, захваљујући флексибилном тржишту рада и снажној пословној култури.
Топ 10 листу углавном чине земље северне Европе, као и мање, али богате економије које се издвајају прилагодљивошћу, стабилним институцијама и квалитетном радном снагом.
Велике економије и њихови проблеми Немачка је једина земља из групе Г7 која се нашла међу првих десет. Ипак, суочава се са падом броја радно способног становништва, растућим трошковима рада и спорим процесом дигитализације. Посебно лоше оцењена је конкурентност радне снаге.
Уједињено Краљевство заузима 12. место. И даље трпи последице регулаторне неизвесности након Брегзита, али задржава снажан потенцијал захваљујући флексибилном тржишту рада, развијеном услужном сектору и богатој бази талената.
Француска и Италија - сличан пласман, различити проблеми Француска се налази на 18. месту, а њен напредак ограничавају строги прописи, сложена администрација и мањак флексибилности тржишта рада. Италија, која је на 20. позицији, не суочава се са недостатком вештина, већ са слабим претварањем знања у продуктивност, спорим иновацијама и изазовима у управљању. На самом дну ранг-листе налазе се Кипар, Грчка, Хрватска, Пољска, Словачка и Бугарска, које су освојиле мање од 30 поена.
Шта послодавци највише траже?
Према анкети спроведеној међу директорима људских ресурса, кључни фактор при запошљавању су одговарајуће вештине запослених (51%). Следе висока продуктивност и технолошке способности (28%), као и конкурентни порези на рад (28%). Као најмање важан фактор оцењена је једнакост прилика на тржишту рада, наводи Каматица