Његов савет променио је животе хиљадама људи! МУДРОСТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Који пут изабрати и ГДЕ ПРОНАЋИ ЛЕК ЗА ТУГУ?

Његове речи носе највећу утеху! Ево како је вољени патријарх Павле у једној мисли сажео пут ка исцељењу душе.

Патријарх Павле ушао је у историју српских патријарха као један од најскромнијих и најнеконвенционалнијих великодостојника који су много учинили за православље. 
 

Вољени патријарх живео је скромно, баш како хришћанска вера проповеда и захтева. Остале су забележене многе приче и примери његовог односа према овоземаљском.

Никада није имао аутомобил, ни мобилни телефон, није гледао телевизију ни читао новине. Устајао је рано и живео по свим хришћанским правилима, а није му био проблем ниједан физички посао. Возио се градским превозом, а остале су забележене многе анегдоте које само потврђују да је заиста живео у складу са оним шта је говорио.

Патријарх Павле је разумео да је туга део људског постојања и да је кључ њеног превазилажења у стрпљењу и вери. Његова мудрост лежи у схватању да бол није трајан и да се издржавањем искушења човек оплемењује.

Патријарх Павле је једном приликом рекао да туга не траје заувек и да онај ко издржи до краја, тај ће се спасити туге.

„Тај пут је тесан и узак и тесна су врата што воде у живот. А како су широка врата и широк пут што води у пропаст, много је њих који њим иду. Дакле, то су две могућности или што каже Божа Кнежевић – човек је биће коме може и Бог да се обрадује, а од кога може и ђаво да се застиди“.

Патријархов савет се огледа у опредељењу за ужи, тежи пут. Пут истрајности, скромности и доброте, чак и када је тешко. Туга, према његовим речима, није крај, већ део теста који се мора издржати да би се дошло до исцељења и мира у души.

Речи и дело
 

Патријархов живот био је најбоља илустрација његових речи о уском путу. Он је бирао скромност и не поседовање као пут ка слободи душе. Људи су га сретали у градском превозу или док је сам поправљао своје ципеле, што је за многе било шокантно, али то је била суштина његове мудрости:

Он је схватао да превелика везаност за материјално ствара широк пут очаја и туге. Стога је намерно бирао једноставност.
 

Није бежао од физичког посла, јер рад даје сврху и мир, а удаљава човека од беспослице и жалости.
 

Његово поверење да ће се „спасити туге“ долазило је из уверења да је скроман живот под заштитом, што је најјачи лек за страх и бригу.
 

Тиме нам је показао да се исцељење душе не проналази у спољашњим стварима, већ у избору унутрашњег мира и стрпљењу.

Патријарх Павле нас је учио да је истински лек за тугу унутрашња снага и избор. Људска душа је, како је говорио, вредна највеће радости, али се мора изборити са искушењима. Његов најмудрији савет је, дакле, у стрпљењу: издржите тугу, јер она има рок трајања, а ваша вера и доброта су трајни, пише Крстарица.