СМАЊИТИ ЗАВИСНОСТ ОД ПРИРОДНОГ ГАСА
ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ НОВОСАДСКЕ ТОПЛАНЕ Нови Сад ће имати Соларно-термалну електрану ЕВО КАКО ЛЕТИ, ИСКОРИСТИТИ СУНЦЕ ЗА ГРЕЈАЊЕ ЗИМИ
Соларно-термална електрана са сезонским складиштем топлоте код Шангаја акумулираће енергију у два вештачка језера и покриваће око 20% потреба Новог Сада за грејањем.
Како обезбедити грејање града без ослањања на фосилна горива? Чак 60 одсто укупне годишње потрошње енергије у Новом Саду одлази управо на грејање. Постојећи систем грејања у великој мери зависи од природног гаса којим Србија не располаже.
ЈП Новосадска топлана на челу са инжењером Душаном Мацуром, руководиоцем сектора, развили су пројекат соларно-термалне електране који би требао да буде реализован до 2030. године и којим би се покрило око 20 одсто укупних потреба града за топлотном енергијом без коришћења гаса као извора енергије.
Планирано постројење биће смештено на локацији код Шангаја у непосредној близини ТЕ-ТО „Нови Сад“, непосредно поред постојеће инфраструктуре система даљинског грејања града и у близини новог моста.
“Основна идеја пројекта јесте да се енергија из обновљивих и ефикасних извора, попут сунчеве енергије, прикупља током летњих месеци и користи зими за грејање града.” – каже Мацура за портал Градња.
Идеја пројекта је да се енергија из обновљивих и ефикасних извора, попут сунчеве енергије, прикупља током летњих месеци и користи зими за грејање града.
“Соларно-термално постројење подразумева изградњу два велика сезонска складишта топлоте (два вештачка језера) површине око 25 хектара и укупне запремине 870.000 м3, поља соларних колектора површине око 37.000 м2 (31 МW), топлотне пумпе капацитета 17 МW и два електрична катодна бојлера укупног капацитета 60 МW. ” – наводи Мацура.
Загревање воде лети, извлачење топлоте зими
Вода у језерима загреваће се лети уз помоћ соларних колектора, топлотне пумпе и електричних бојлера, да би се у зимским месецима топлота извлачила из складишта помоћу топлотне пумпе, на температуру до 90 степени Целзијуса, да би се у зимским месецима из складишта извлачила уз помоћ топлотне пумпе. Ова технологија позната је као Thermal Energy Storage (TES) или топлотна батерија.
Како каже Мацура, соларно-термално постројење са великим акумулатором топлоте (ПТЕС) користи обновљиву соларну енергију (соларно колекторско поље), енергију реке Дунав (топлотна пумпа) и вишкове електричне енергије из електроенергетског система (електрични бојлер) и дистрибуира је у систем даљинског грејања.
Од ове соларно-термалне електране протеже се цевовод од 3 километра од Шангаја до Новог Сада.
Површина као 35 фудбалских терена
Кључ соларно-термалне електране јесу два велика акумулациона језера укупне површине око 25 хектара, што је отприлике као 35 фудбалских терена спојена један до другог.
Изградња овог топлотног складишта у виду језера почиње формирањем јаме укопане око 2 метра са насипима висине око 7 метара. У основи, облик језера ће бити трапезаст, благо закошен, јер такав профил даје бољу стабилност тла и смањује ризик од обрушавања.
Преко формиране јаме се поставља вишеслојни систем заптивања и изолације. Геомембрана – специјална фолија спречава цурење воде у околно тло док се испод и изнад ње постављају заштитни слојеви геотекстила, слојеви за дренажу и детекцију евентуалног цурења.
Спојеви између трака геомембране се заварују на лицу места, а квалитет варова се тестира јер је циљ да се добије потпуно водонепропустан „базенски омотач“.
Важно је истаћи да се језера пуне само једном, иницијално пре постављања лид покривке.
Пре пуњења језера, у акумулатор се поставља цевна мрежа за пуњење и пражњење, као и системи за мерење температуре на различитим висинама. Ови системи омогућавају да се формира температурна стратификација – топлија вода на врху, хладнија на дну – што побољшава ефикасност складиштења.
Вода за пуњење се обично узима из мреже даљинског грејања или из посебног техничког система за припрему воде.
“Важно је истаћи да се језера пуне само једном, иницијално пре постављања лид покривке. Током фазе пуњења, преко воде се поставља привремена заштитна мембрана како би се очувала њена чистоћа. Додатна предност планиране локације јесте близина фабрике воде ТЕ-ТО „Нови Сад” – додаје Мацура за наш портал.
Језера преко којих ће се моћи ходати
Пошто је сврха складиштење топлоте акумулатор мора бити добро термоизолован. По завршетку пуњења, површина језера се облаже завршном плутајућом мембраном и водонепропусне мембране (плутајући линер, мембрана, ХТПЕ, XПС, заштитни слој и баласт), која лежи на површини воде. Као последњи слој поставља се лагани баласт од шљунка ради заштите од ветра и УВ зрачења, који омогућава и пешачко кретање преко површине језера.
Плутајући поклопац (лид) или покровни систем језера смањује губитке топлоте према ваздуху, спречава улазак кишнице и нечистоћа и омогућава да резервоар „дише“ и прилагођава се променама запремине. Губици топлоте у складишту су око 10%.
Изградња почиње 2027.
Како смо сазнали од Душана Мацуре, почетак реализације овог пројекта планиран је у 2027. а завршетак до 2030. године.
Претходна студија изводљивости великог соларно-термалног постројења у Новом Саду израђена је 2020. године, а 2024. године израђени су Студија оправданости и Студија о процени утицаја на животну средину.
Како сазнајемо, пројекат је тренутно у фази међународног тендера за избор имплементационог консултанта.
На развоју пројекта учествовали су Новосадска топлана, Факултет техничких наука у Новом Саду, пројектантске куће из Данске и Аустрије, Министарство рударства и енергетике Републике Србије, Град Нови Сад и ЕБРД. Пројекат има статус капиталног пројекта Републике Србије.
Смањење зависности од природног гаса
Укупна вредност инвестиције процењује се на око 105 милиона евра. Предвиђено је да се пројекат финансира из 25 милиона евра одобреног бесповратног гранта Новосадској топлани путем Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ), а остатак је кредит ЕБРД који узима Република Србија.
Према речима Мацуре, циљ пројекта је смањење зависности од природног гаса, увођење обновљивих извора топлотне енергије и декарбонизација система даљинског грејања.