„ДНЕВНИК” У ПРИГРАДСКОМ НАСЕЉУ – СРПСКОМ МИЛЕТИЋУ Талентовани за грађевину, поносни на слогу
Некада ослоњен на реку Мостонгу, а данас уз канал ДТД, окружен плодном црницом Српски Милетић је, макар последњих 80 година, постао синоним за слогу.
Да сви живе у заједништву за пример, доказује и константан напредак села које из године у годину полако решава све проблеме и недаће.
– Види се да радимо у селу, нисмо замрли – истиче секретар Месне заједнице Драган Момчиловић, који је на том месту од 2007. године, те има јасан увид у то колико се Српски Милетић променио за те непуне две деценије. – Задовољни смо сарадњом са Општином Оџаци, јер да нема њихове подршке не бисмо ни успели да средимо центар села, урадимо стазу и парк уз канал. Наравно, предстоји нам наставак уређења дела код католичке цркве, за коју њихова надбискупија треба да одлучи шта да ради, а имамо и обећања да ће се кренути с променом азбестних цеви. Наравно, нама су највећи проблем то што немамо пијаћу воду и канализацију.
Српски Милетић је мирно село, међусобно се сви знамо и испомажемо. Такође, наши пољопривредници су врло сложни (Драган Момчиловић)
Еко-чесме, којих има на четири локације у селу, углавном су увек окружене мештанима и празним „балонима” за воду. Међутим, одржавање чесми је скупо, а приде је непрактично за старије мештане да долазе и точе воду, нарочито када су временске непогоде, као што су недавно биле снежне падавине услед којих су тротоари били залеђени.
– Иначе, Српски Милетић је мирно село, међусобно се сви знамо и испомажемо. Такође, наши пољопривредници су врло сложни, па сваки од њих преко субвенција узме по неку машину, а онда их све заједно користе. Моја је идеја да направе мини-задруге и мислим да ће је реализовати. Треба истаћи да смо за грађевину посебно надарени, имамо бар десет пријављених предузетника који запошљавају по још десет радника, па кад ујутру свако са својим машинама крену на посао, као прави одлазак на бауштелу, ал’ у Србији – каже кроз осмех наш саговорник.
У Српском Милетићу, упркос све лошијој демографској статистици, преспава око 2.000 људи, док њихови најближи ноће у Новом Саду, Београду или по иностранству. Али то не значи да на западу Бачке нема довољно посла...
– Код нас сви имају могућност да раде, запослења има, па ме је страх од нових фабрика, јер би то значило да би морали да нам долазе странци, што је за село проблем кад се појави неко нов – признаје Момчиловић, очито задовољан тренутном ситуацијом.
Имућни Милета оста запамћен
Занимљиво је да у Војводини постоје три села која у свом називу имају основу „Милетић” (Светозар Милетић код Сомбора, Милетићево код Пландишта и Српски Милетић код Оџака), а притом сва три места носе име по различитим особама. Једино је јасно да је село Светозар Милетић названо по некадашњем градоначелнику Новог Сада, док је оно у Банату добило име по министру за аграрну реформу Крсти Милетићу (прва половина 19. века). Када је реч о Српском Милетићу, нашој овонедељној дестинацији, оно је наводно добило име по имућном мештанину Милети (друга половина 18. века) који се, заједно са својим сународницима саборцима из Србије населио у западну Бачку. Убрзо потом у село се досељавају Немци и Мађари, те се име мења у Рац Милетић, које је остало све до краја Првог светског рата. Већ по завршетку Другог светског рата место поново мења своје „лице” расељавањем Немаца и Мађара, као и досељавањем становника с југа Србије, превасходно из Лесковца.
Они који су пак остали у родном селу, или су се још раније из разних разлога доселили у овај крај, имају прилику да се друже у КУД-у „Ђердан”, да постану риболовци или ловци, фудбалери (ФК „Задругар”) или стонотенисери (СТК „Српски Милетић”).
– Овог јуна, од 1. до 21, обележићемо 80 година од колонизације, тада ће бити Дани Милетића и све до 19. биће поставке свих удружења које имамо, а онда следи наступ фолклораша и 20. јуна печемо бика за грађане и одржавамо такмичење у печењу прасића – најављује секретар Драган Момчиловић, што је идеална прилика да у опуштеној атмосфери богатог (гастрономског) програма упознате са Српским Милетићем.